Против правноснажне другостепене пресуде - одлуке садржане у ставу првом изреке, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и битне повреде одредаба парничног поступка.

Испитујући правилност другостепене пресуде у смислу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 55/14) у вези члана 208. Породичног закона, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности. Такође, неосновани су ревизијски наводи да је другостепени суд учинио битну повреду из члана 374. став 1. у вези члана 8. ЗПП- а, с обзиром на то да је чињенично стање оно које је утврђено у првостепеној пресуди.

Према утврђеном чињеничном стању, парничне странке су бивши супружници, чији брак је разведен правоснажном пресудом Основног суда у Чачку П2 356/18 од 19.12.2018. године, а њихово заједничко дете, малолетна ВВ, рођена ... године, поверена оцу, овде туженом, на самостално вршење родитељског права. Пресудом истог суда П2 529/18 од 21.02.2019. године обавезана је овде тужиља, као мајка да доприноси издржавању мал. детета износом од 500,00 динара месечно. Након развода брака тужени је напустио Србију, тренутно се налази у ..., његово пребивалиште и боравиште су непознати и фактички је престао да врши родитељско право над заједничким дететом странака. Мал. ВВ је остала да живи са баком по оцу ГГ, која је запослена као ... у ... и која се од одласка туженог из Србије стара о детету. Тужени је у Србији радио као ..., издавао ..., радио као ... помоћник. Употребљавао је психоактивне супстанце и био је корисник новчане социјалне помоћи. Тужиља је у међувремену засновала нову брачну заједницу, живи код супруга у породичној кући са његовим оцем. Тужиља и њен супруг су запослени и остварују месечну зараду. Мал. ВВ похађа вртић и иде на часове енглеског језика. Из налаза и мишљења Центра за социјални рад Чачак од 10.02.2020. године, утврђено је да мајка поседује капацитете да самостално врши родитељско право, да има добре материјалне и стамбене услове за боравак детета, а да је њен супруг ДД мотивисан и заинтересован да своју супругу подржи у њеној улози мајке. По мишљењу органа старатељства у најбољем интересу малолетног детета је да буде поверено на самостално вршење родитељског права мајци, имајући у виду актуелне прилике једног и другог родитеља мал. ВВ, као и чињеницу да се отац налази у иностранству, а да се о мал. ВВ претежно старала бака ГГ, па има елемената за измену одлуке о вршењу родитељског права.

Код утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су правилно применили материјално када су закључили да су испуњени услови за измену раније одлуке о вршењу родитељског права П2 356/18 од 19.12.2018. године, односно да је у интересу детета да буде поверено мајци на самостално вршење родитељског права сходно члану 77. став 3. Породичног закона-ПЗ.

Нису основани ревизијски наводи којима се побија одлука о самосталном вршењу родитељског права.

Врховни касациони суд налази да је правилно побијаном одлуком примењено материјално право из члана 77. у вези члана 6. и 266. Породичног закона- ПЗ („Службени гласник РС“ број 18/05) када је усвојен захтев тужиље за измену претходне судске одлуке о вршењу родитељског права, уз закључак да су за то испуњени услови. Наиме, родитељско право је лично право родитеља и врши се искључиво у најбољем интересу детета. Садржину родитељског права обухвата старање о детету, чување и подизање, васпитање и образовање, његово заступање и издржавање, као и управљање и располагање имовином детета. Истовремено, оваква одлука омогућава туженом као родитељу који не врши родитељско право, да прати и утиче на васпитавање мал. ВВ, у смислу члана 78. став 3. Породичног закона- ПЗ.

Из одредби члана 3. Конвенције о правима детета и чланова 6. и 266. став 1. Породичног закона-ПЗ, произилази да је у спору за вршење, односно лишење родитељског права, суд увек дужан да се руководи најбољим интересом детета. У конкретном случају, правилно су примењене наведене законске одредбе, у ситуацији када је брачна заједница парничних странака прекинута, као и одредба члана 77.став 3. ПЗ, када је одређено да ће родитељско право над малолетним заједничким дететом парничних странака вршити мајка – тужилац. Приликом доношења ове одлуке суд је поступио у смислу члана 270. ПЗ који налаже да је пре него што донесе одлуку о заштити права детета или о вршењу односно лишењу родитељског права, суд дужан да затражи налаз и стручно мишљење органа старатељства, породничног саветовалишта или друге установе специјализовне за посредовање у породичним односима. Имајући у виду цитирану законску одредбу, као и чињеницу да суд не располаже стручним знањем које је потребно да би се разјасниле и утврдиле све чињенице од значаја за одлуку о поверавању малолетног детета једном од родитеља, суд је затражио мишљење Центра за социјални рад Чачак из кога се јасно закључује да мајка има све услове да се самостално стара о детету, да је заснивањем нове брачне заједнице мајка средила свој живот, стамбено је обезбеђена и њен супруг ДД је мотивисан и заинтересован да је подржи у улози мајке, па су испуњени емоционални и економски услови да дете пређе у нову средину.

По оцени Врховног касационог суда, у најбољем интересу малолетног детета је да буде поверено мајци, јер са мајком живи у повољнијим и здравијим породичним условима, који су стимулативнији за развој детета женског пола рођеног ... године које ће ускоро кренути у школу, када ће заштита и појачана нега и подршка мајке бити неопходна. Поред важне улоге бабе, улога мајке је приоритетна у задовољавању свих животних и свакодневних потреба детета. Понашање оца детета указује на то да не може да пружи детету услове који се односе, пре свега, на стабилно и функционално окружење у коме би био омогућен здрав психофизички развој детета. Наиме, утврђено је да се не зна где се сада тужени налази ( на непознатој је адреси ) и да је фактички престао да врши родитељско право над заједничким дететом странака, а да је сву бригу око мал. ВВ преузела баба по оцу ГГ. У тој ситуацији, поверавање заједничког мал. детета странака мајци, за сада је у најбољем интересу мал. детета. Најбољи интерес детета је у конкретном случају оцењен на адекватан начин и на основу свих изведених доказа, па зато нису основани ревидентови наводи да је суд пропустио да узме у обзир мишљење мал. ВВ ( рођене ... године) која је тада имала ... година. Најбољи интерес детета (266. ПЗ) је правни стандард који се цени према околностима сваког конкретног случаја, а заштита интереса детета је одлучујућа околност која се цени приликом доношења одлуке о поверавању малолетног детета једном од родитеља да врши родитељско право. Уосталом, ова одлука је подложна измени уколико престане да буде у интересу детета, или уколико друге околности налажу потребу измене постојеће одлуке.

Осталим наводима ревизије понављају се жалбени наводи о којима се другостепени суд већ изјаснио дајући разлоге које прихвата и Врховни касациони суд.

На основу члана 414. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић