Рев 4531/2020 3.19.1.25.1.4; посебна ревизија

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4531/2020
10.03.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Божидара Вујичића, председника већа, Весне Субић, Јелице Бојанић Керкез, Зоране Делибашић и Бисерке Живановић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Владимир Драгићевић, адвокат из ..., против тужених Републике Србије - МУП, ПУ Шабац, коју заступа Државно Правобранилаштво Одељење у Ваљеву и ББ из ..., чији је пуномоћник Слободан Миловановић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Шапцу Гж 1136/2019 од 27.05.2020. године, у седници већа одржаној 10.03.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Шапцу Гж 1136/2019 од 27.05.2020. године, као о изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Вишег суда у Шапцу Гж 1136/2019 од 27.05.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лозници П 1644/2018 од 01.04.2019. године, одбијен је тужбени захтев тужиље АА којим је тражила да се тужена Република Србија и тужени ББ обавежу да јој на име накнаде нематеријалне штете због повреде слободе и права личности и права на приватност солидарно исплате износ од 280.000,00 динара са законском затезном каматом од пресуђења до исплате и обавезана је тужиља да на име накнаде трошкова поступка исплати туженој Републици Србији износ од 6.000,00 динара и туженом ББ износ од 64.700,00 динара, а преко досуђеног до трошковником траженог од 79.700,00 динара захтев друготуженог је одбијен и одбијен је захтев тужиље да јој тужени накнаде трошкове поступка у износу од 208.000,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Шапцу Гж 1136/2019 од 27.05.2020. године, одбијена је као неосновна жалба тужиље и наведена првостепена пресуда је потврђена. Одбијени су захтеви тужиље и првотуженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с`тим да је навела да ревизију подноси као посебну ревизију у смислу члана 404. Закона о парничном поступку јер сматра да је потребно да се размотре правна питања од општег интереса и правна питања у интересу равноправности грађана и због тога што је потребно ново тумачење права. 

Применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 18/20), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе као и ако је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије цени Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Испитујући испуњеност услова за примену института изузетне дозвољености ревизије, Врховни касациони суд је у виду имао садржину тражене судске заштите, пресуде нижестепених судова донете применом материјалног права на утврђено чињенично стање, као и садржину ревизије, па је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП.

Примена института изузетне дозвољености ревизије резервисана је за питања из домена примене материјалног права. Примена материјалног права условљена је утврђеним чињеничним стањем. У конкретном случају, другостепени суд је прихватио чињенично стање утврђено првостепеном пресудом, као и примену материјалног права. Разлозима првостепеног суда обухваћено је за исход спора опредељујуће чињенично питање да радње туженог ББ као лица запосленог у МУП-у који се користио службеном шифром за претрагу у јединственом информационом систему „ЈИС“ апликација „Банка лица“ ради утврђења ЈМБГ тужиље као податка прибављеног ради подношења тужбе против ње лично, нису изазвале код тужиље такве душевне болове који би оправдали досуду новчане накнаде у смислу члана 200. Закона о облигационим односима.

У ревизији се не конкретизује правно питање које би се разматрало из разлога предвиђених одредбом члана 404. став 1. ЗПП. Наводи који се односе на утврђено чињенично стање, не могу се узети у разматрање, јер то нису разлози ни за редовну ревизију, имајући у виду прописано у одредби члана 407. став 2. ЗПП, а ни за посебну ревизију чија је дозвољеност условљена испуњењем услова прописаних у члану 404. став 1. ЗПП. Из навода ревизије не произилази да постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, односно правних питања у интересу равноправности грађана, као ни новог тумачења права.

Имајући у виду наведено, Врховни касациони суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиље применом института изузетне дозвољености ревизије, па је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је установио да ревизија није дозвољена.

Тужба у овој правној ствари поднета је 04.01.2016. године, вредност предмета спора износи 280.000,00 динара, другостепена пресуда је донета 27.05.2020. године.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра, по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом члана 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 3.000 евра, то значи да се ради о спору мале вредности у коме је ревизија недозвољена, применом лана 479. став 6. ЗПП.

У складу са изнетим, на основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Божидар Вујичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић