.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 474/2021
11.02.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића председника већа, Бранке Дражић и Данијеле Николић чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Петар Ракочевић адвокат из ..., против туженог Philip Morris Operations а.д. Ниш, чији је пуномоћник Небојша Станковић адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 2289/2020 од 30.09.2020. године, исправљене решењем истог суда Гж 2289/2020 од 13.10.2020. године, у седници већа одржаној 11.02.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 2289/2020 од 30.09.2020. године, исправљене решењем истог суда Гж 2289/2020 од 13.10.2020. године.
ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев туженог за накнаду трошкова поступка по ревизији.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Нишу П 2325/15 од 29.05.2020. године, исправљеном решењем истог суда П бр. 2325/15 од 08.10.2020. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тражено да се обавеже тужени да тужиљи, на име накнаде штете због изосталог приноса дувана за 2007. годину, исплати износ од 541.620,00 динара са законском затезном каматом почев од 27.04.2017. године па до исплате и на име накнаде штете због неисплаћене премије за дуван у листу за 2007. годину износ од 202.635,00 динара са законском затезном каматом почев од 01.01.2008. године па до исплате, као неоснован. Ставом другим изреке, обавезана је тужиља да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 195.900,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана извршности пресуде, па до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 2289/2020 од 30.09.2020. године, исправљеном решењем истог суда Гж 2289/2020 од 13.10.2020. године ставом првим изреке, одбијена је жалба тужиље као неоснована и потврђена је пресуда Основног суда у Нишу П 2325/15 од 29.05.2020. године, исправљена решењем истог суда П бр. 2325/15 од 08.10.2020. године. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог којим је тражио трошкове другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучује као о изузетно дозвољеној, у смислу члана 395. Закона о парничном поступку.
Тужени је изјавио одговор на ревизију.
Решењем Р3 10/2021 од 21.01.2021. године Апелациони суд у Нишу није предложио Врховном касационом суду одлучивање о изјављеној ревизији на основу чл. 395. Закона о парничном поступку.
Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу одредбе члана 401. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 125/04, 111/09, у даљем тексту: ЗПП), који се примењује на основу члана 506. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11), а у вези члана 23. став 3. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужиље није дозвољена.
Према члану 506. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11), поступци започети пре ступања на снагу овог закона (01.02.2012. године) спровешће се по одредбама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 125/04, 111/09). Према члану 23. став 3. новела Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11), објављених у „Службеном гласнику РС“, бр. 55/14, ревизија је дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, који нису правноснажно решени до дана ступања на снагу овог закона (31.05.2014. године)
Тужба у овој правној ствари је поднета 25.12.2009. године, ради накнаде штете, а као вредност предмета спора означен је износ од 50.000,00 динара. Тужиља је, на рочишту за главну расправу одржаном дана 29.05.2020. године, преиначила тужбу тако што је тужбени захтев повећан на износ 744.255,00 динара, о којем је одлучено првостепеном пресудом донетом 29.05.2020. године. Другостепена пресуда донета је 30.09.2020. године.
Како се ради о поступку у којем вредност предмета спора побијаног дела очигледно не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан преиначења тужбе, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Из наведених разлога, на основу члана 404. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као ставу првом изреке.
Туженом не припадају трошкови одговора на ревизију, јер исти у смислу члана 154. ЗПП нису били нужни за вођење парнице, због чега је применом члана 165. став 1. ЗПП одлучено као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Бранислав Босиљковић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
