Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 483/2016
06.04.2016. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Предрага Трифуновића, председника већа, Звездане Лутовац и Јелене Боровац, чланова већа, у спору тужиоца З. з. и. Г. Б. ДОО из Б., против туженог Д.С. из Б., чији је пуномоћник В.Т., адвокат из Б., ради утврђења, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 9100/12 од 05.11.2014. године, у седници одржаној 06.04.2016. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 9100/12 од 05.11.2014. године.

О б р а з л о ж е њ е

Правноснажном пресудом Апелационог суда у Београду Гж 9100/12 од 05.11.2014. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба туженог и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П 90631/10 од 16.05.2012. године, у ставу првом изреке, којим је утврђено да је поравнање III-360-1965/96 од 05.09.1996. године закључено између парничних странака, ништаво.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права. Предложио је да се ревизија сматра изузетно дозвољеном применом чл. 395. ЗПП (погрешно означено као чл. 404. важећег ЗПП), због потребе уједначења судске праксе.

Решењем Р3 268/15 од 03.02.2016. године Апелациони суд у Београду предложио је Врховном касационом суду одлучивање о изјављеној ревизији применом чл. 395. ЗПП.

Према чл. 395. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 125/04, 111/09), који се примењује на основу члана 506. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11, 55/14), ревизија је изузетно дозвољена и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом по одредбама чл. 394. овог закона, кад је по оцени апелационог суда о допуштености ове ревизије потребно да се размотре правна питања од општег интереса, уједначи судска пракса или кад је потребно ново тумачење права.

По оцени Врховног касационог суда, услови за примену института изузетно дозвољене ревизије из чл. 395. ЗПП нису испуњени. У ревизији туженог, као разлог за подношење изузетно дозвољене ревизије, наводи се предмет П 278/10 и истиче да је Апелациони суд у Београду у том предмету, који је истог чињеничног стања, одлучио да је идентично поравнање потписано од стране истог лица у име тужиоца, ваљано. Међутим, ревидент уз ревизију није приложио ту правноснажну судску одлуку, чиме би евентуално била оправдана потреба за уједначењем судске праксе.