Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију са позивом на одредбу члана 404. ЗПП због погрешне примене материјалног права.

Тужилац је доставио одговор на ревизију. Трошкове је тражио.

Одредбом члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20) у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако Врховни суд оцени да је потребно ради разматрања правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, односно ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности ревизије, сходно ставу 2. исте одредбе, одлучује Врховни суд у већу од пет судија.

Ценећи испуњеност услова за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној, Врховни суд је утврдио да нису испуњени услови предвиђени одредбом члана 404. став 1. ЗПП да би се дозволило одлучивање о посебној ревизији тужиоца.

Предмет тражене правне заштите је одређивање накнаде за одузето земљиште фактичком експропријацијом. Побијана одлука донета је применом одредби члана 88. став 1. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр. 72/09... 51/21) и не одступа од судске праксе у предметима са истим правним основом и чињеничним стањем као у овом предмету.

Имајући у виду разлоге на којима је заснована примена материјалног права у побијаној пресуди, Врховни суд налази да у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса и интереса равноправности грађана, нити за новим тумачењем права. Тужени се позива на будуће поступке експропријације, што се не може узети у разматрање, па стога нису испуњени услови да се у овом случају дозволи посебна ревизија.

Имајући у виду изнете разлоге, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке, применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије, у смислу одредбе члана 410. став 2. ЗПП, Врховни суд је утврдио да је ревизија недозвољена.

Сходно одредби члана 403. став 2. ЗПП ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Вредност предмета спора на дан подношења тужбе 13.01.2020. године, износила је укупно 3.930.093,00 динара. Имајући у виду да вредност предмета спора побијеног дела пресуде не достиже захтевани ревизијски цензус (40.000 евра у динарској противвредности), следи да је ревизија тужене недозвољена.

У складу са изнетим, одлучено је као у ставу другом изреке, применом одредбе члана 413. ЗПП.

Суд није признао тужиоцу трошкове ревизијског поступка јер улагање одговора на ревизију није било неопходно.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић