Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5012/2020
09.12.2020. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Зоране Делибашић и Гордане Комненић, чланова већа, у правној ствари тужилаца: АА из ..., ББ из ... и ВВ из ..., чији је заједнички пуномоћник Урош Матић, адвокат из ..., против туженог ГГ из ..., чији је пуномоћник Зоран Јаблановић адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 7531/18 од 17.09.2019. године, у седници одржаној 09.12.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужилаца изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 7531/18 од 17.09.2019.године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Краљеву П 852/17 од 11.07.2018. године, ставом првим изреке одбијен је тужбени захтев којим су тужиоци тражили да се утврди да тужени није носилац станарског права, односно права трајног закупа на породичној стамбеној згради бр. .. у ул. ... у ..., постојећој на кп.бр. ..., уписана у ЛН ..., КО ... . Ставом другим изреке обавезани су тужиоци да туженом солидарно накнаде трошкове парничног поступка од 52.425,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 7531/18 од 17.09.2019. године, жалба тужилаца је одбијена, као неоснована и првостепена пресуда потврђена.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужиоци су изјавили ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“ бр.72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је ревизија тужилаца недозвољена.

Наиме, одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари, ради утврђења права трајног закупа на стамбеном објекту поднета је 03.07.2017. године, а вредност предмета спора означена је у тужби износом од 5.000,00 динара, што према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе представља динарску противвредност испод 40.000 евра.