Апелациони суд у Београду је решењем Гж 8715/19 од 10.07.2020. године, ставом првим изреке, одбио као неосновану жалбу тужиоца и потврдио решење садржано у ставу другом изреке првостепене пресуде, Ставом другим изреке, одлучујући о жалби тужиоца укинуо је првостепену пресуду у ставу првом изреке и у том делу одбацио тужбу. Ставом трећим изреке, жалба туженог је усвојена и решење о трошковима поступка садржано у првостепеној пресуди преиначено тако што је обавезан тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 19.500,00 динара. Ставом четвртим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажног решења донетог у другом степену, тужилац је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се ревизија сматра изузетно дозвољеном на основу члана 404. став 1. ЗПП, због потребе разматрања правних питања у интересу равноправности грађана и уједначавања судске праксе.

Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11 ... 87/18), ревизија je изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). По ставу два истог члана о дозвољености и основаности ревизије из става један овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

По оцени Врховног касационог суда, услови за примену института изузетно дозвољене ревизије из члана 404. став 1. ЗПП нису испуњени јер указивање тужиоца на изузетну дозвољеност ревизије из разлога што је другостепени суд укинуо првостепену пресуду и одбацио тужбу не значи да се ради о погрешној примени материјалног права, већ о примени одредби процесног права (ЗПП).

Сагласно закључаку усвојеном на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда одржаној 02.06.2020. године, ревизија није дозвољена против решења другостепеног суда којим је одлучујући о жалби тужиоца укинута првостепена пресуда и одбачена тужба, јер се у овом случају не ради о мериторној одлуци којом се одлучује о тужбеном захтеву, из којих разлога се посебна ревизија не може изјавити с`позивом на члан 404. став 1. ЗПП. Из наведеног разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачке 5. ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11... 55/14), и нашао да ревизија није дозвољена.

По члану 420. став 1. ЗПП странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан. Ревизија против решења из става један овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде (став 2.).

Како се ревизијом побија правилност другостепеног решења, којим је укинута првостепена пресуда и одбачена тужба и потврђено решење о апсолутној ненадлежности суда ревизија тужиоца није дозвољена, јер таквим решењима није мериторно одлучено о захтевима странака, па ревизија тужиоца није дозвољена ни применом члана 403. став 2. тачка 3. ЗПП.

Околност што је другостепени суд преиначио одлуку о трошковима поступка не чини ревизију дозвољеном у смислу члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП, с обзиром на то да ревизија изјављена против решења о трошковима поступка никада није дозвољена према врсти одлуке која се њом побија у смислу члана 403. у вези са чланом 28. став 1. и 420. став 6. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић