Рев 5040/2021 3.19.1.25.1.3

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5040/2021
22.12.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Гордане Комненић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиља – противтужених АА из ... и ББ из ..., чији је заједнички пуномоћник Јасмина Видановић, адвокат из ..., против тужених – противтужиља ВВ из ... и ГГ из ..., чији је заједнички пуномоћник Небојша Петровић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизијама тужиља и тужених, изјављеним против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж број 1715/21 од 08.06.2021. године, у седници одржаној 22.12.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈУ СЕ као недозвољене ревизије тужиља и тужених изјављене против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 1715/21 од 08.06.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Пироту П 694/15 од 01.03.2021. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиља да се утврди да део катастарске парцеле број ..., у површини од 1115 м2 и део катастарске парцеле број ... у површини од 795 м2 из листа непокретности број ... КО ... – ван варош, не представља заоставштину покојне ДД, бивше из ..., те да се утврди да су тужиље сувласници на делу катастарске парцеле број ... у површини од 1115 м2 и делу катастарске парцеле број ... у површини од 795 м2 из листа непокретности број ... КО ... – ван варош, по основу уговора о купопродаји закљученог дана 10.02.1972. године између сада покојног ЂЂ, чији су наследнице тужене, с једне стране, и сада покојног ЕЕ, чије су наследнице тужиље, с друге стране, и по основу одржаја, као и да се обавежу тужене да им ово право својине признају. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиља да им тужене накнаде трошкове парничног поступка. Ставом трећим изреке, одбијен је противтужбени захтев тужених да се утврди да је уговор о купопродаји закључен 10.02.1972. године између ЂЂ и ЕЕ апсолутно ништав и да не производи правно дејство, као и да се утврди да су тужене на основу уговора о доживотном издржавању између покојног ЂЂ, као даваоца издржавања и покојне ДД, као примаоца издржавања, овереног пред Општинским судом у Пироту Р 2222/73, као једине законске наследнице свог оца покојног ЂЂ, бившег из ..., власнице 1/5, и то од по 1/10 свака од целокупне непокретне имовине коју је покојна ДД наследила на основу оставинског решења О.бр. 134/72 од 21.11.1973. године, те да се тужене овлашћују да се на основу ове пресуде у Катастру могу уписати као власнице по 1/10 на катастарским парцелама ... и ... КО ... – ван варош, а на рачун имовине која се води на покојну ДД. Ставом четвртим изреке, одбијен је захтев тужених да им тужиље накнаде трошкове парничног поступка. Ставом петим изреке, решено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж број 1715/21 од 08.06.2021. године одбијене су као неосноване жалбе тужиља и тужених и потврђена пресуда Основног суда у Пироту П 694/15 од 01.03.2021. године.

Против правноснажне одлуке донете у другом степену и то у делу којим су одбијене њихове жалба, тужиље и тужене су благовремено изјавиле ревизије због погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављених ревизија у смислу члана 410 став 2. тачка 5 Закона о парничном поступку, а у вези са чланом 413 Закона о парничном поступку и утврдио да нису дозвољене.

Тужиље су поднеле тужбу 14.04.2015. године, а тужене противтужбу 05.12.2018. године, ради утврђења. Вредност предмета спора по тужби, као и по противтужби је 10.000,00 динара.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

С обзиром да је наведена вредност предмета спора како по тужби, тако и по противтужби испод ревизијског цензуса од 40.000 евра у динарској противвредности из члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, то ревизије тужиља и тужених нису дозвољене.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 413. Закона о парничном поступку.

Председник већа-судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић