Против правноснажне пресуде донете у другом степену - одлуке о делимичном усвајању тужбеног захтева и одлуке о трошковима поступка, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и предложио да се, ради разматрања правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, односно уједначавања судске праксе, о ревизији одлучује на основу члана 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, у конкретном спору има места одлучивању о ревизији туженог применом наведене законске одредбе (посебна ревизија), у циљу уједначавања судске праксе у погледу обавезе накнаде материјалне штете настале применом закона или другог општег акта за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговором или законом.

Из наведених разлога, на основу члана 404. Закона о парничном поступку (ЗПП), одлучено је као у првом ставу изреке.

Одлучујући о изјављеној ревизији, на основу члана 408. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија туженог делимично основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је на локалним изборима одржаним 11.04.2008. године изабрана за одборника у Скупштини Града Чачка, као кандидат са изборне листе Српска ... странка - ББ. Одборнички мандат тужиље верификован је на седници Скупштине Града од 02.06.2008. године. Решење о престанку одборничког мандата тужиље због поднете оставке (активирана бланко оставка коју је тужиља, пре избора, потписала својој странци - подносиоцу изборне листе), Скупштина Града донела је на седници одржаној 23. и 25.03.2010. године. Одлуком Уставног суда Уз 52/2008 од 21.04.2010. године („Службени гласник Републике Србије“, број 34 од 21.05.2010. године) утврђено је да одредбе члана 47. Закона о локалним изборима („Службени гласник Републике Србије“, број 129/07) нису у сагласности са Уставом и потврђеним међународним уговорима. Тужиља је 25.05.2010. године поднела Изборној комисији Града Чачка захтев да јој се, у складу са наведеном Одлуком Уставног суда, врати мандат одборника. Изборна комисија је тај захтев одбила. Тужиља се 17.09.2010. године обратила Скупштини Града са захтевом за измену поједиачног акта - решења тог органа од 23. и 25.03.2010. године о престанку њеног одборничког мандата, али је Скупштина одбила да поступи по том захтеву. Решењем Уставног суда У 243/11 од 17.01.2012. године („Службени гласник Републике Србије“, број 7 од 31.01.2012. године) усвојен је и захтев тужиље, и одређено да се последице престанка њеног одборничког мандата отклоне изменом појединачног акта на основу којег јој је престао мандат (став 1 изреке) и наложено Скупштини Града Чачка да у року од 30 дана од достављања овог решења измени појединачни акт у односу на тужиљу (став 3 изреке). Скупштина Града Чачка је ову одлуку Уставног суда спровела тако што је 20.02.2012. године донела одлуку о верификацији мандата одборника - тужиље („Службени лист Града Чачка“, број 4 од 21.02.2012. године). У периоду од 22.03.2010. године до 20.02.2012. године одржано је више припремних седница и седница Скупштине Града Чачка. Тужиља, да је присуствовала овим седницама, остварила би накнаду у одређеним нето износима за сваку од ових седница, у укупном износу од 224.573,00 динара. Тужиљи је од тог износа исплаћено 3.251,00 динар за припремну седницу од 22.03.2010. године и износ од 4.093,00 динара за седницу од 20.02.2012. године.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су у овом спору правилно применили материјално право.

Одредбом члана 155. Закона о облигационим односима прописано је да је штета и спречавање повећања нечије имовине (измакла корист), а чланом 189. став 1. и 3. истог закона да оштећени има право и на накнаду измакле користи у висини добитка који се могао основано очекивати према редовном току ствари и према посебним околностима, а чије је остварење спречено штетниковом радњом или пропуштањем.

Према члану 166. став 2. Устава Републике Србије, одлуке Устравног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће. Одредбом члана 104. став 1. Закона о Уставном суду прописано је да су државни и други органи, организације којима су поверена јавна овлашћења, политичке странке, удружења грађана или верске заједнице дужни, у оквиру својих права и дужности, да извршавају одлуке и решења Уставног суда.

Одредбом члана 58. став 1. Закона о Уставном суду прописано је да кад Уставни суд утврди да закон, Статут аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, други општи акт или колективни уговор није у сагласности са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговором, тај закон, Статут аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, други општи акт или колективни уговор престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Републике Србије“. Дакле, оваква одлука Уставног суда делује само убудуће, од дана њеног објављивања, што је предвиђено чланом 60. став 1. наведеног закона којим је прописано да се закон или други општи акт за које је утврђено да није у сагласности са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, не може примењивати на односе који су настали пре дана објављивања одлуке Уставног суда, ако до тог дана нису правноснажно решени.

Тужиљи је мандат одборника у Скупштини Града Чачка престао на основу члана 47. Закона о локалним изборима. Наведеном одредбом био је уређен институт уговора између кандидата за одборника, односно одборника и подносиоца изборне листе, којим се може предвидети право подносиоца изборне листе да у име одборника поднесе оставку на функцију одборника у Скупштини јединице локалне самоуправе, и на основу кога подносилац изборне листе стиче право да слободно располаже мандатом одборника, а уређен је и институт бланко оставке. У таквој ситуацији, тужиља нема право на накнаду материјалне штете - изгубљене користи за период од дана када је донето решење Скупштине Града Чачка о престанку њеног одборничког мандата (23. и 25.03.2010. године) до дана објављивања одлуке Уставног суда Уз 52/2008 од 21.04.2010. године у „Службеном гласнику Републике Србије“ (21.05.2010. године). Скупштина туженог Града тада је поступала у складу са важећим одредбама Закона о локалним изборима, на основу којих је и тужиља са подносиоцем изборне листе закључила уговор о регулисању међусобних односа, по којем мандат припада подносиоцу изборне листе, односно потписала бланко оставку и овлашћење да се њена оставка, без њеног знања и сагласности, може доставити Скупштини јединице локалне самоуправе. У том периоду, према извештају туженог, одржане су две седнице Скупштине Града Чачка за које тужиља нема право на накнаду материјалне штете у висини одборничке накнаде.

Међутим, након објављивања означене Одлуке Уставног суда о несагласности члана 47. Закона о локалним изборима Уставом и потврђеним међународним уговорима па до Одлуке Скупштине Града Чачка од 20.02.2012. године о верификацији тужиљиног мандата одборника - донете у извршењу решења Уставног суда У 243/11 од 17.01.2012. године, тужиљи припада право на накнаду штете насталу у овом периоду. Основ за досуђивање ове накнаде је Одлука Уставног суда која је коначна, извршна и општеобавезујућа, а висина тако настале штете одговара износима накнаде која припада одборницима за присуство припремним седницама и седницама Скупштине Града.

С`тога, по оцени Врховног касационог суда, нису основани наводи ревизије о погрешној примени материјалног права засновани на ставу туженог да не постоји основ његове одговорности за штету, већ да је исту проузроковала странка са чије изборне листе је тужиља изабрана за одборника, односно сама тужиља која је потписала бланко оставку. Тужени, након објављивања одлуке Уставног суда о неуставности одредбе члана 47. Закона о локалним изборима, а ни након подношења захтева тужиље да јој се на основу те одлуке Уставног суда врати одборнички мандат, није тужиљи вратио мандат одборника већ је то учинио тек у фебруару 2012. године, по налогу Уставног суда садржаног у решењу У 243/11 од 17.01.2012. године.

Одлука о трошковима поступка донета је правилном применом чланова 153. став 2. и 154. ЗПП.

Из наведених разлога, на основу члана 414. став 1. и члана 416. став 2. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислава Апостоловић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић