Чланом 404. ЗПП прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права. О дозвољености и основаности те ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Врховни касациони суд је оценио да су у конкретном случају испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, јер постоји потреба за уједначавањем судске праксе, с обзиром на предмет тражене судксе заштите и разлоге из којих је првостепена пресуда укинута и тужба тужиље одбачена, а одбијена као неоснована жалба тужиље везано за трошкове поступка и у том делу потврђена првостепена пресуда.

Испитујући побијану одлуку на основу члана 408. ЗПП, Врховни касациони суд је оценио да је ревизија основана.

Према утврђеном чињеничном стању тужиља је дана 06.04.2004. године са Предузећем „ГГ“ д.о.о. ... закључила уговор о регулисању међусобних односа. Уговор је оверен пред Општинским судом у Нишу под Ов. бр. .../... . Према одредбама уговора тужиља је као власник зграде у улици ... број .../... на делу кп.бр. .../... у КО ... – ... уступила другом уговарачу право да изгради приземље стамбеног објекта и да изнад приземља надогради два спрата. По уговру тужиља својом инвестициом стиче право својине на делу објекта североисточне оријентације и то на приземљу, два спрата и поткровљу у улазу број ..., а који се састоји од 4 стана површине по 30 м2 и на поткровљу. Други уговарач својом инвестицијом стиче право на осталој површини стамбеног објекта, односно на приземљу, два спрата и поткровљу на улазима ... и ..., односно на 8 станова површине по 35 м2. Други уговарач је предуговором о купопродаји закљученим дана 30.08.2004. године са овде туженим ББ, продао стан у улазу број .., лоциран са југоисточне стране на ВПР у пројектној документацији означен као стан број ..., пројектоване површине 30,27 м2, за купопродајну цену од 10.000 евра. Уговорено је да се градња врши по принципу грубих радова. Дана 15.10.2004. године тужени ББ је са Предузећем „ГГ“ д.о.о. закључио уговор о заједничком финансирању који је оверен под Ов. бр. .../... везано за исти стан. Други уговарач као суинвеститор није завршио зграду на време, па је тужиља поднела тужбу и против „ГГ“ д.о.о. ... . Пресудом на основу пропуштања П 3199/06 од 02.08.2006. године, донетом од стране Општинског суда у Нишу, раскинут је уговор о регулисању међусобних односа оверен под Ов. бр. .../... од 06.04.2004. године, закључен између тужиље и туженог „ГГ“ д.о.о. Тужени је обавезан да преузме обавезе према трећим лицима и да тих обавеза ослободи тужиљу. Пресудом Окружног суда у Нишу К бр. 85/06 од 19.04.2007. године, овде тужени ВВ као одговорно лице у предузћу „ГГ“ оглашен је кривим због кривичног дела злоупотреба службеног положаја и изречена му је казна затвора. Према листу непокретности број ... КО ... – ..., тужиља је уписана као корисник кп.бр. .../... у улици ... број .../... и власник породичне стамбене зграде на овој парцели, као и власник стана .../...-... површине 30 м2 на кп.бр. .../.. са уделом 1/1. Овде тужени ББ је против тужиље покренуо поступак ради утврђивања права својине на спорном стану. Пресудом Општинског суда у Нишу П 2432/06 од 25.10.2006. године његов захтев је одбијен. Тужени ББ је након тога покренуо спор против туженог „ГГ“ д.о.о. ... ради утврђивања права својине на спорном стану. Пресудом на основу признања Општинског суда у Нишу П бр. 4478/06 од 09.03.2007. године, усвојен је тужбени захтев ББ и утврђено према туженом „ГГ“ д.о.о. ... да је тужилац власник на стану број ..., улазу број ... на високом приземљу зграде површине 30,27 м2. Тужено Предузеће „ГГ“ д.о.о. је брисано из регистра дана 21.09.2010. године.

При овако утврђеном чињеничном стању првостепени суд је одбио тужбени захтев тужиље налазећи да тужиља нема правни интерес за подношење тужбе за утврђивање права својине на спорном стану. Тужиља је већ уписана као власник и има право коришћења парцеле на којој је изграђена стамбена зграда. Из тога произилази недостатак правног интереса на страни тужиље да тужбом тражи да се пресудом поново утврди право својине на том стану и да та пресуда буде основ за упис њеног права својине. Тужени ББ је поднео захтев Служби за катастар непокретности за упис права својине на спорном стану на основу пресуде на основу признања Општинског суда у Нишу П бр. 4478/06 од 09.03.2007. године. У вези тог захтева донето је неправноснажно решење о упису.

Другостепени суд је нашао да је првостепени суд правилно утврдио чињенично стање, али је погрешно применио материјално право. Налази да би правни интерес за подношење овакве тужбе у оваквој ситуацији настао тек коначним уписом другог лица на спорној имовини. Непостојање правног интереса за подношење тужбе за утврђење, не може водити мериторном одлучивању и одбијању тужбеног захтева из тог разлога. У случају непостојања правног интереса, тужба тужиоца се одбацује и о њој се не расправља због одсуства претпоставке за расправљање по таквој тужби. Непостојање претпоставке за одлучивање о тужби никако не може бити разлог за одбијање тужбеног захтева. Стога је применом одредбе члана 387. став 1. ЗПП тужбу тужиље одбацио.

Овако становиште другостепеног суда, по оцени Врховног касационог суда, није прихватљиво. Наиме, правни интерес је категорија која опредељује могућност покретања одређеног судског поступка. Опредељење правног интереса се манифестује кроз постојање одговарајућег захтева. Тужиља је јасно определила тужбени захтев. У овом случају постоји и пресуда Општинског суда у Нишу П бр. 4478/06 од 09.03.2007. године, којом је тужиоцу ББ, овде туженом, признато право својине у односу на тужено Предузеће „ГГ“ д.о.о. Тужени ББ је поднео захтев за укњижбу права својине надлежној Служби за катастар непокретности, и о његовом захтеву је одлучено доношењем решења које још није постало правноснажно. У таквој ситуацији произилази да тужиља има правни интерес за подношење оваквог захтева. Основаност тужбеног захтева тужиље зависи од оцене правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања, што у овом случају није учињено.

У поновном поступку, другостепени суд ће поступити по примедбама Врховног касационог суда и након правилне оцене чињеничног стања одлучиће да ли су жалбени наводи основани и донеће одлуку у складу са Законом.

На основу свега изложеног применом члана 416. став 2. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

др Драгиша Б. Слијепчевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић