.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 5156/2025
17.04.2025. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Драгане Бољевић и Јасмине Симовић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Драган Ранчић адвокат из ..., против тужене ББ из ..., чији је пуномоћник Драган Милорадовић адвокат из ..., ради вршења родитељског права, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж2 14/25 од 22.01.2025. године, у седници одржаној 17.04.2025. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж2 14/25 од 22.01.2025. године.
ОДБИЈА СЕ захтев тужиоца за накнаду трошкова поступка по ревизији.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж2 14/25 од 22.01.2025. године одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда Основног суда у Пожаревцу – Судска јединица у Кучеву П2 203/24 од 10.10.2024. године у првом ставу изреке, којим су деца странака – малолетни ВВ, рођен ...2018. године, малолетна ГГ, рођена ...2019. године и малолетна ДД, рођена ...2021. године, поверена на старање оцу АА из ... и мајци ББ из ..., који ће заједнички вршити родитељско право, са местом пребивалиште малолетне деце у домаћинству мајке ББ у ... .
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.
Тужилац је у одговору на ревизију предложио да се иста одбије као неоснована и тужена обавеже на накнаду трошкова поступка поводом тог ванредног правног лека.
Одлучујући о изјављеној ревизији, на основу члана 408. ЗПП у вези члана 208. Породичног закона, Врховни суд је нашао да ревизија тужене није основана.
У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.
Према утврђеном чињеничном стању, странке су родитељи троје малолетне деце рођених у њиховој ванбрачној заједници, која је престала током фебруара 2023. године. Странке су постигле писани споразум о заједничком вршењу родитељског права у односу на сво троје деце, чије ће пребивалиште бити на адреси пребивалишта мајке – тужене, и уредиле начин одржавања личних односа са децом, као и њихово издржавање. Орган старатељства се сагласио са споразумом родитеља о заједничком вршењу родитељског права, налазећи да је он у најбољем интересу њихове малолетне деце.
И нижестепени судови су оценили да је споразум о заједничком вршењу родитељског права у најбољем интересу деце странака, због чега су одлуку у спору за вршење родитељског права и засновали на том споразуму.
Ревизијом тужене се правноснажна пресуда побија у делу којим су деца поверена на старање једном и другом родитељу. Ревидент сматра да је таква одлука донета погрешном применом чланова 75. и 76. Породичног закона, јер се одлуком суда деца могу поверити само једном од родитеља и у ситуацији када они постигну споразум о заједничком вршењу родитељског права.
Исте наводе садржала је и жалба тужене изјављена против првостепене пресуде, коју је другостепени суд оценио као неосноване. По становишту тог суда, одлука о вршењу родитељског права је правилна и на закону заснована, без обзира на формулацију изреке пресуде којом се деца поверавају на старање и оцу и мајци, уместо да се одлучи да ће они заједнички вршити родитељско право.
И по оцени ревизијског суда, формулација изреке првостепене пресуде у делу којим је одлучено о вршењу родитељског права није разлог због којих би се нижестепене пресуде укинуле из разлога погрешне примене материјалног права. Странке су, сагласно члановима 75. и 76. Породичног закона, постигле споразум о заједничком вршењу родитељског права, за који су и орган старатељства и нижестепени судови проценили да је у најбољем интересу њихове деце. Погрешна формулација изреке првостепене пресуде којом се деца „поверавају“ и једном и другом родитељу, не утиче суштински на правилност одлуке суда о заједничком вршењу родитељског права.
Из тих разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.
Трошкови одговора на ревизију, по оцени Врховног суда, нису били нужни. Зато је захтев тужиоца за њихову накнаду одбијен и применом члана 165. став 1. у вези члана 154. став 1. ЗПП одлучено као у другом ставу изреке.
Председник већа - судија
Бранислав Босиљковић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
