Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић, Гордане Комненић, Марије Терзић и Мирјане Андријашевић, чланова већа, у парници тужиоца „БДФ Систем плус“ д.о.о. Београд, чији је пуномоћник Дејан Симић, адвокат из ..., против тужене АА из ..., чији је пуномоћник Лазо Зубић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Зрењанину Гж 181/21 од 05.01.2022. године, у седници одржаној 21.06.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Зрењанину Гж 181/21 од 05.01.2022. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Зрењанину Гж 181/21 од 05.01.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Зрењанину П 316/20 од 21.10.2020. године, ставом првим изреке, одржан је у целости на снази платни налог Основног суда у Зрењанину Пл 735/2019 од 03.12.2019. године којим је наложено туженој да тужиоцу исплати 2.400,00 динара на име главног дуга са законском затезном каматом на главни дуг и то: за дневну карту број ... на износ главног дуга од 1.200,00 динара почев од 18.11.2018. године као дана доспелости па до дана исплате и за дневну карту број ..., на износ главног дуга од 1.200,00 динара почев од 28.11.2018. године као дана доспелости па до дана исплате, као и да плати трошкове издавања платног налога од 12.700,00 динара. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 27.100,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Зрењанину Гж 181/21 од 05.01.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, применом члана 404. ЗПП.

Чланом 404. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна равизија), а ставом 2. да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Побијаним нижестепеним пресудама усвојен је тужбени захтев, јер је паркинг карта са налогом за плаћање издата на име тужене као власника возила. О захтеву тужиоца побијаном пресудом је одлучено на основу примене материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом.

Поступајући према цитираној законској одредби, Врховни суд није прихватио одлучивање о посебној ревизији, јер нема потребе да се размотре правна питања од општег интереса ни правна питања у интересу равноправности грађана, а ни ради уједначавања судске праксе, као ни новим тумачењем права.

На основу наведеног Врховни суд налази да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, па је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да ревизија туженог није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом члана 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда којим је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Предлог за извршење, као иницијални акт ове парнице поднет је 18.11.2019. године, а вредност предмета спора износи 2.400,00 динара.

Како је у конкретном случају ревизија изјављена против одлуке другостепеног суда којим је одлучено у спору мале вредности, иста је недозвољена према члану 479. став 6. Закона о парничном поступку.

На основу члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Добрила Страјина с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић