Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5241/2020
11.03.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, др Илије Зиндовића, Бранка Станића, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Жарко Станисављевић, адвокат у ..., против туженог АДО „Генерали“ из Београда, чији је пуномоћник Бранкица Орловић, адвокат у ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 369/20 од 10.03.2020. године, у седници већа од 11.03.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 369/20 од 10.03.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лесковцу П 1665/19 од 18.10.2019. године обавезан је тужени да тужиоцу исплати на име накнаде нематеријалне штете за претрпљени страх износ од 30.000,00 динара са законском затезном каматом од 18.10.2019. године до исплате и на име накнаде трошкова поступка износ од 52.200,00 динара са законском затезном каматом на износ од 46.000,00 динара од доласка у доцњу до исплате, а одбијен је део тужбеног захтева за исплату законске затезне камате на трошкове поступка од пресуђења до доласка у доцњу.

Пресудом Вишег суда у Лесковцу Гж 369/20 од 10.03.2020. године преиначена је првостепена пресуда тако што је одбијен тужбени захтев да се обавеже тужени да тужиоцу исплати на име накнаде нематеријалне штете за претрпљени страх износ од 30.000,00 динара са законском затезном каматом од 30.03.2018. године до исплате и обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове поступка у износу од 72.300,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с позивом на одредбе члана 404. ЗПП.

Чланом 404. ставом 1. ЗПП ("Службени гласник РС", бр. 72/11...18/20) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија), а ставом 2. да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Према становишту другостепеног суда, тужбени захтев није основан јер страх који је тужилац трпео нема интензитет и трајање који оправдавају накнаду нематеријалне штете у смислу члана 200. ЗОО. О тужиочевом захтеву побијаном пресудом је одлучено на основу примене материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз судске одлуке у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом. Поступајући према цитираној законској одредби, Врховни касациони суд није прихватио одлучивање о посебној ревизији јер у конкретном случају нема потребе да се размотре правна питања од општег интереса, ни правна питања у интересу равноправности грађана, нити има потребе за уједначавањем судске праксе и за новим тумачењем права.

Сходно изнетом, Врховни касациони суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији, као изузетно дозвољеној, применом члана 404. става 1. ЗПП, на основу чега је и одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. става 2. тачке 5. ЗПП, Врховни касациони суд је установио да ревизија није дозвољена.

Чланом 468. ставом 1. ЗПП прописано је да су спорови мале вредности спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000,00 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Чланом 479. ставом 6. ЗПП прописано је да у поступцима у споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда ревизија није дозвољена.

Тужба у овој парници поднета је 25.03.2015. године, а побијана другостепена пресуда донета је 10.03.2020. године. Вредност предмета спора износи 30.000,00 динара.