Рев 5300/2021 3.19.1.25.1.3; дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5300/2021
22.12.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Добриле Страјина, председника већа, Гордане Комненић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиоца Привредног друштва „ИНБЕРГ“ ДОО Бољевци, чији је пуномоћник Душан Матковић, адвокат из ..., против туженог АА из ..., Општина ..., чији је пуномоћник Исмет Ћатовић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 872/20 од 30.09.2020. године, у седници одржаној 22.12.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 872/20 од 30.09.2020. године.

ОДБИЈА СЕ, као неоснован захтев тужиоца за накнаду трошкова поступка по ревизији.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Аранђеловцу, Судске јединице у Тополи П 1476/16 од 12.11.2019. године, ставом првим изреке, укинуто је решење о извршењу Оснвног суда у Аранђеловцу, Судске јединице у Тополи Ив 31/16 од 25.05.2016. године. Ставом другим изреке, делимично је усвојен захтев тужиоца и обавезан тужени да тужиоцу исплати 1.866.967,55 динара на име главног дуга, увећаног за стопу затезне камате на појединачно наведене износе од дана доспелости до исплате, како је то ближе наведено у овом ставу изреке. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев тужиоца у делу у коме је тражио да се обавеже тужени да му исплати износ од 363.039,60 динара, са законском затезном каматом од 25.06.2015. године до исплате. Ставом четвртим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова поступка плати 327.537,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 872/20 од 30.09.2020. године, одбијена је, као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда у ставу другом и четвртом изреке.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију из свих законом прописаних разлога.

Тужилац је дао одговор на ревизију.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о праничном поступку – ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11...18/20) и утврдио да ревизија није дозвољена.

Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 06.05.2016. године, а вредност предмета спора је 2.230.007,15 динара.

На дан подношења тужбе 1 евро је, према средњем курсу Народне банке Србије износио 122,9154 динара, тако да вредност предмета спора представља динарску противвредност 18.157,39 евра.

С обзиром да у овом случају вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то ревизија туженог није дозвољена, на основу члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП одлучено је као у ставу првом изреке.

Одлука у ставу другом изреке донета је применом члана 165. ЗПП, с обзиром да трошкови одговора на ревизију нису били потребни ради вођења парнице.

Председник већа - судија

Добрилa Страјина, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић