У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиоца Компаније „Дунав осигурање“АДО из Београда, коју заступа Дарко Костовић, адвокат из ..., против туженог AA из ..., кога заступа Драгиша Кецовић, адвокат из ..., ради регреса, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 4458/16 од 22.09.2017. године, у седници већа одржаној дана 10.09.2020. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 4458/16 од 22.09.2017. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П 9830/14 од 01.12.2015. године, одбијен је тужбени захтев да се обавеже тужени да на име регреса исплати износ у висини од 1.586.036,00 динара са законском затезном каматом почев од 01.07.2013. године па до исплате, износ од 582.620,00 динара са законском затезном каматом од 11.09.2013. године па до исплате, износ од 145.656,00 динара са законском затезном каматом почев од 31.10.2013. године па до исплате, износ од 798.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 05.11.2013. године па до исплате, износ од 150.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 17.05.2014. године па до исплате, износ од 798.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 11.12.2013. године па до исплате, износ од 625.536,00 динара са законском затезном каматом од 04.08.2014. године па до исплате, износ од 521.280,00 динара са законском затезном каматом почев од 04.08.2014. године па до исплате, износ од 69.504,00 динара са законском затезном каматом почев од 04.08.2014. године па до исплате и износ од 57.920,00 динара са законском затезном каматом почев од 04.08.2014. године па до исплате као и захтев за накнаду трошкова парничног поступка. Истом пресудом обавезан је тужилац да туженом на име трошкова парничног поступка исплати 105.750,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 4458/16 од 22.09.2017. године одбијена је жалба тужиоца и потврђена наведена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену благовремено је изјавио ревизију тужилац због погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку и налази да ревизија није основана.

У спроведеном поступку нема битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступу на коју суд у поступку по ревизији пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању дана ...2013. године на државном путу на територији Општине ... дошло је до саобраћајне незгоде у којој су два лица изгубила живот. Учесници саобраћајне незгоде су били син туженог ББ, који је управљао возилом марке „...“ и преминуо на лицу места. Наведено возило је било регистровано на име „Hуpo Аlpe Аdria Rent“ ДОО по полиси тужиоца за каско осигурање са важношћу до 20.06.2013. године. Други учесник у удесу је био ВВ, који је управљао возилом марке „...“, који је преминуо на лицу места. Наведено возило је било осигурано код „Wiеner stadtische osiguranje“АДО са полисом важећом до 11.02.2014. године. Удес је проузрокован кривициом ББ. По захтеву за обештећење ван спора тужилац је оштећенима у овом саобраћајном удесу накнадио материјалну штету у виду тоталне штете за оба возила и нематеријалну штету, коју тужбом у овој парници по основу регреса потражује од туженог. У току поступка није било спорно да је тужени био држалац возила којим је проузрокован удес по основу уговора о лизингу са „Hypo Аlpe Аdria Rent“ као власником.

На утврђено чињенично стање правилно је нижестепеним одлукама примењено материјално право одбијањем тужбеног захтева за регресно потраживање тужиоца.

Тужилац је као осигуравач по полиси и Закону о обавезном осигурању у саобраћају у потпуности накнадио штету из удеса, који је скривио син туженога. Према члану 14. став 1. тачка 8. и став 2. Услова за обавезно осигурање власника моторних возила од одговорности за штету причињену трећим лицима, а који су саставни део уговора о осигурању закљученог између тужиоца и власника возила „Hypo Аlpe Аdria Rent“ осигуравач је у обавези да накнади и штету насталу када је возилом које је дато у догорочни закуп, најам (renta car) или финансијски лизинг управљао возач „прималац лизинга“, закупац возила или најмопримац, овлашћено лице, као и запослени код примаоца лизинга, најмопримца или закупца возила) под дејством алкохола, дроге и других наркотика, а штета из наведене тачке се исплаћује власнику возила и по исплати регресира од одговорног лица за штету. То може бити лице које је управљало возилом, односно лице које за њега одговара или неко треће лице које је узроковало штету, а у складу са важећим законским прописима. У овом случају тужени није власник наведеног возила, нити је возилом управљао у време удеса а син туженог је био пунолетно, пословно способно лице са возачком дозволом услед чега нису испуњени услови за регрес тужиоца.

Супротно наводима ревизије одговорност туженог за регрес на име исплаћене штете не произилази из цитираних одредби Услова за осигурање нити члана 174. и 176. став 1. Закона о облигационим односима по правилима о штети од опасне ствари. Тужилац није доказао неадекватан надзор над возилом од стране туженог, нити је тужба поднета против туженог као наследника лица које је удес скривило. Ревизијом се понављају жалбени наводи а разлоге које су навели нижестепени судови као правилне и на законом засноване прихвата и овај суд у целости.

Са изнетих разлога одлучено је као у изреци пресуде на основу члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа-судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић