Рев 5571/2019 3.1.2.4.2; ништави уговори

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5571/2019
Рев 5573/2019
27.05.2020. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац и Драгане Маринковић, чланова већа, у парници тужиоца АА, ББ, ВВ сви из села ..., Општина ... и ГГ из ..., чији је заједнички пуномоћник тужилац АА, које од ревизије од 10.03.2018.године заступа Јелена В. Јоновска, адвокат у ..., а од ревизије од 26.12.2018.године, Ахмедин Шутковић, адвокат у ..., против тужене ДД из ..., чији је пуномоћник Авдо Хоџић, адвокат у ..., ради утврђења апсолутне ништавости уговора о одрицању даљег примања доприноса законског издржавања и утврђења права на правну промену, одлучујући о ревизијама тужилаца изјављеним против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу број Гж 1784/18 од 22.11.2018. године и ревизије изјављене против решења Апелационог суда у Крагујевцу број Гж 972/15 од 17.12.2015. године, у седници већа одржаној 27.05.2020. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужилаца изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу број Гж 1784/18 од 22.11.2018. године, којом је потврђена пресуда Вишег суда у Новом Пазару број П 96/17 од 20.06.2017.године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужилаца изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу број Гж 1784/18 од 22.11.2018. године у делу којим је потврђено решење Вишег суда у Новом Пазару број П 96/17 од 29.11.2017. године.

ВРАЋА СЕ Апелационом суду у Крагујевцу предмет Вишег суда у Новом Пазару број П 42/13 и број П 96/17 ради одлучивања о жалби ББ и ВВ, изјављеној против решења Вишег суда у Новом Пазару број П 42/13 од 18.08.2014. године.

О б р а з л о ж е њ е

Виши суд у Новом Пазару је донео решење број П 42/13 од 18.08.2014. године (исправљено решењем број 42/13 од 27.04.2015. године) којим је одбацио тужбу тужилаца АА, ББ, ВВ и ГГ због правноснажно пресуђене ствари у делу којим је тужбеним захтевом тражено да суд утврди апсолутнa ништавост уговора о уступању на коришћење непокретности овереног 19.04.1982. године пред Општинским судом у Тутину под бројем Ов .../... дана.

Против тог решења сви тужиоци су изјавили жалбу 02.09.2014. године.

Апелациони суд у Крагујевцу је решењем број Гж 972/15 од 17.12.2015. године одбио као неосновану жалбу тужилаца АА и ГГ и потврдио решење Вишег суда у Новом Пазару број П 42/13 од 18.08.2014. године (исправљено решењем од 27.04.2015. године). О жалби тужилаца ББ и ВВ, није одлучено.

Против правноснажног решења донетог од стране другостепеног суда сви тужиоци су изјавили благовремену ревизију и сви тужиоци су прикључили пуномоћје адвокату Јелени В. Јоновски из ... .

Одлучујући о другом тужбеном захтеву, Виши суд у Новом Пазару је пресудом број П 96/17 од 20.06.2017. године, одбио као неоснован тужбени захтев тужилаца којим је тражено да се утврди да је апсолутно ништав и без правног дејства уговор о одрицању даљег примања доприноса законског издржавања, оверен 19.04.1982. године пред Општинским судом у Тутину под бројем Ов .../... и да се утврди да су права и обавезе по том уговору у целини престале. Обавезани су тужиоци као солидарни дужници да туженој надокнаде трошкове поступка у износу од 93.750,00 динара, у року од 15 дана.

Виши суд у Новом Пазару је решењем број П 96/17 од 29.11.2017. године одбио као неоснован предлог тужилаца за доношење допунске пресуде поднет 30.06.2017. године.

Апелациони суд у Крагујевцу је пресудом број Гж 1784/18 од 22.11.2018. године одбио као неосноване жалбе тужиоца и потврдио је пресуду Вишег суда у Новом Пазару број П 96/17 од 20.06.2017. године и решење Вишег суда у Новом Пазару број П 96/17 од 29.11.2017. године.

Против правноснажне пресуде донете од стране другостепеног суда тужиоци су изјавили благовремену ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и због погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијано решење и пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11 и 55/14), па је оценио да ревизија тужилаца није основана изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу број Гж 1784/18 од 22.11.2008. године, да није дозвољена против исте пресуде у делу којим је обијена жалба изјављена против решења Вишег суда у Новом Пазару број П 96/17 од 29.11.2017. године, а да нема услова да одлучи о ревизији тужилаца изјављеној против решења Апелационог суда у Крагујевцу број Гж 972/15 од 17.12.2015. године.

У поступку пред нижестепеним судовима није учињена битна повреда парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју се у ревизијском поступку пази по службеној дужности. Нема ни битних повреда поступка на које се у ревизији указује учињених пред другостепеним судом.

Према утврђеном чињеничном стању сада покојни ЂЂ и сада покојна ЕЕ, бивши из ..., закључили су уговор који су оверили пред Општинским судом у Тутину, 19.04.1982. године, којим се покојна ЕЕ уз сагласност покојног ЂЂ, њеног супруга одрекла даљег примања законског издржавања од њега утврђеног пресудом Општинског суда у Тутину број П 96/77 од 15.02.1979. године у износу од тадашњих 600,00 динара месечно. Истим уговором је констатовано да је покојни ЂЂ пре тога на ЖЖ, сина ЕЕ пренео одређене непокретности уговором који је оверен пред истим судом под бројем Ов .../... . Тужиоци су законски наследници, деца покојног ЂЂ, а тужена је законска наследница свог супруга, сада покојног ЖЖ који је био братанац покојног ЂЂ, а син сада покојне ЕЕ и оца ЗЗ (ЂЂ брата). Покојна ЕЕ је била брачна супруга покојног ЂЂ, што је утврђено из правноснажне пресуде Основног суда у Тутину број П 189/74 од 11.11.1974. године, поравнања пред Општинским судом у Тутину од 12.09.1972. године и на основу Матичне књиге венчаних текући број ... Матичног подручја Тутин за 1949. годину.

На основу овако утврђених чињеница правилно су нижестепени судови закључили да уговор који су закључили сада покојни ЂЂ и његова супруга покојна ЕЕ, и оверили га 19.04.1982. године пред Општинским судом у Тутину под бројем Ов .../... није ништав у смислу члана 103. Закона о облигационим односима. Поред разлога из којих су првостепени судови закључили да тужбени захтев није основан, Врховни касациони суд оцењује да тужбени захтев није основан зато што тужена није пасивно легитимисана у овој парници. Наиме, тужена је наследница свог покојног супруга ЖЖ. Мајка ЖЖ, сада покојна ЕЕ је закључила оспоравани уговор са својим брачним супругом ЂЂ (правним претходником тужилаца). Супружничко издржавање је лично право и оно није наследиво, те стога тужена, снаја покојне ЕЕ није пасивно легитимисана у овој парници чији је предмет утврђење ништавости уговора којим се њена свекрва одрекла доприноса за супружничко издржавање и из тих разлога је тужбени захтев тужилаца ваљало одбити.

Ревизија тужилаца изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу бр. Гж 1784/18 од 22.11.2018. године, а којом је одбијена жалба тужилаца изјављена против решења Вишег суда у Новом Пазару број П 96/17 од 29.11.2017. године којим је одбијен као неоснован предлог тужилаца за доношење допунске пресуде није дозвољена. Ревизија је дозвољена против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан (чл. 420. став 1. ЗПП) што у конкретној ситуацији није случај па је на основу члана 410. став 1. ЗПП, ревизија као недозвољена одбачена.

Врховни касациони суд нема услове да одлучи о ревизији тужилаца изјављеној против решења Апелационог суда у Крагујевцу број Гж 972/15 од 17.12.2015. године зато што је тим решењем одлучено само о жалбама тужилаца АА и ГГ, а није одлучено и о жалбама преостала два тужиоца ББ и ДД. Тужбу је поднело четворо тужилаца коју је Виши суд у Новом Пазару решењем одбацио у делу који се односи на утврђивање апсолутне ништавости уговора о уступању на коришћење непокретности. Против тог решења сви тужиоци су изјавили жалбу 30.08.2014. године и својеручно је потписали. Како су сви тужиоци изјавили благовремену ревизију против решења Апелационог суда у Крагујевцу број Гж 972/15 од 17.12.2015. године, којим је одлучено само о жалбама тужилаца АА и ГГ, предмет се враћа Апелационом суду у Крагујевцу како би одлучио и о жалби тужилаца ББ и ДД, о чијој жалби није одлучио.

Имајући у виду изложено, одлучено је као у изреци на основу члана 414. став 1., члана 410. став 1. и члана 420. у вези члана 383. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић