Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Зоране Делибашић и Јелице Бојанић Керкез, чланова већа, у ванпарничном поступку предлагача АА из ..., чији је пуномоћник Александар Милеуснић, адвокат из ..., ради заштите права на суђење у разумном року, одлучујући о ревизији предлагача, изјављеној против решења Вишег суда у Лесковцу Ржг 214/19 од 18.10.2019. године, на седници одржаној 20.01.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији предлагача, изјављеној против решења Вишег суда у Лесковцу Ржг 214/19 од 18.10.2019. године, као изузетно дозвољеној ревизији.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија предлагача, изјављена против решења Вишег суда у Лесковцу Ржг 214/19 од 18.10.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Лесковцу Р4И бр. 108/19 од 28.09.2019. године, одбијен је као неоснован приговор ради убрзавања поступка поднет од стране предлагача, као извршног повериоца против извршног дужника АД „Текстил“ Лесковац, ради извршења на непокретностима извршног дужника, у извршном поступку И бр. 7838/10.

Решењем Вишег суда у Лесковцу Ржг 214/19 од 18.10.2019. године, одбијена је као неоснована жалба предлагача и првостепено решење потврђено.

Против правноснажног решења донетог у другом степену предлагач је благовремено изјавила ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, применом члана 404. ЗПП.

Ценећи испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије (члан 404. ЗПП), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени законски услови за одлучивање о посебној ревизији предлагача, као изузетно дозвољеној ревизији, с обзиром на то да су нижестепене одлуке донете су уз одговарајућу примену материјалног права, као и да у овој врсти поступка, према одредби члана 27. Закона о ванпарничном поступку ревизија није дозвољена, због чега је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС”, бр. 72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према одредби члана 7. став 3. Закона о заштити права на суђење у разумном року (“Службени гласник РС”, бр. 40/2015) у поступку одлучивања о приговору усмена расправа се не одржава, а на остала питања сходно се примењује закон којим се уређује ванпарнични поступак.

Законом о ванпарничном поступку (“Службени гласник СРС”, бр. 25/82, 48/88, “Службени гласник РС”, бр. 46/95, 18/2005, 85/2012, 45/2013, 55/2014, 6/2015, 106/2015) чланом 27. став 2. прописано је да је у поступку у коме се одлучује о имовинско-правним стварима ревизија дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско-правним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

У овом случају не ради се о имовинскоправном спору, већ о поступку за утврђивање повреде права на суђење у разумном року, па како одредбама Закона о парничном поступку није прописана могућност изјављивања ревизије против правоснажног решења донетог у поступку по приговору ради убрзања поступка и утврђивања повреде права на суђење у разумном року, то ни ревизија није дозвољена.

На основу изнетог, одлучено је као у ставу другом изреке применом одредбе члана 413. ЗПП.

Председник већа - судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић