Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 1618/17 од 12.07.2017. године, ставовима првим и другим изреке, укинута је првостепена пресуда у ставу првом и трећем изреке и пресуђено тако што је обавезана тужена да тужиоцу на име накнаде штете због обарања и трајног уништења три стабла ораха који су били засађени на кп. .. ближе описаној у том делу изреке исплати 346.500,00 динара и на име накнаде штете у виду трошкова ревитализације земљишта са дела предметне кат. парцеле у површини од 910м², плати 72.800,00 динара, све са законском затезном каматом почев од 10.11.2016. године као дана пресуђења до коначне исплате, док је одбијен као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио накнаду штете због уништења још три стабла ораха, десет стабала шљиве сорте ''Стенлеј'', шест стабала крушака и осам стабала јабука у укупном износу од још 761.520,00 динара са затезном каматом почев од 05.02.2016. године до исплате, као и захтев којим је тужилац тражио исплату законске затезне камате на досуђене износе штета од тражених датума 05.02.2016. године и 16.04.2015. године до 10.11.2016. године од ког датума је камата досуђена. Ставом трећим изреке је одлучено да свака странка сноси своје трошкове поступка. Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужилац је изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права. Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 408. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија неоснована у делу одлуке о главној ствари, а основана за накнаду трошкова поступка. У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности. Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је власник кп. .. у месту званом ''ББ'', њиве 2 класе у површини 2206 квм уписане у поседовном листу .. КО ... . Општина Прешево је преко донатора Краљевине Норвешке обезбедила 250.000 евра за регулацију Прешевске реке почев од ул. ... према железничком мосту. Радови на изградњи и регулацији корита реке су почели 27.10.2003. године, а као извођач радова се јавило предузеће ''Биничка Морава'' из Врања. Инвеститор радова на регулацији реке је Фонд за комуналне, грађевинске и стамбене послове Општине Прешево коме је издата водопривредна сагласност на Главни пројекат решењем Министарства пољопривреде и водопривреде од 13.10.2003. године. Приликом извођења радова на регулацији реке, на парцели тужиоца је дошло до промене конфигурације терена па је на површини парцеле од 910м² који део парцеле идентификован од стране вештака геодетске струке нането доста разног земљаног и другог отпадног материјала у ширем појасу око речног корита висине од 05 до 08 метара које је урасло у коров и траву висине и преко 1 метра. Остали део парцеле се обрађује и на њему су засађене пољопривредне културе. Тужилац је саслушан у својству странке и навео да је на парцели било засада топола као и стабала воћака које су приликом извођења радова на регулацији реке исечена или ишчупана од машина којима су радови извођени. У то време тужилац није био кући јер се налазио на привременом раду у иностранству тако да није дао никакву сагласност да се воће и тополе посеку. Не сећа се тачно колико стабала воћњака је било а изјаснио се да је било 6, 7 стабала ораха. У свом исказу на рочишту 10.11.2016. године тужилац је навео да је за посечена стабла сазнао 2005. године у летњем периоду када је боравио у Прешеву за време годишњег одмора. Приликом овог саслушања тужилац је поново навео да не може да се изјасни колико стабала ораха је било 5, 4 или 3. Стабла је посадио његов отац тако да не зна ни старост стабала у време сече. Није подносио захтев туженом за надокнаду штете. Сведок који је у време извођења радова на регулацији тока реке био директор Фонда за комуналне и грађевинске послове је потврдио да је Општина Прешево инвеститор тих радова који су завршени крајем 2006. године. Лице које је по позиву директора излазило на лице места и записнички вршио процену штета од посечених стабала, за тужиочеву парцелу је навео да се налази низводно од парцела осталих власника, те да на парцелу тужиоца није излазио како би утврдио да ли је било посечених стабала. Вештаци пољопривредне струке су у свом усаглашеном налазу проценили вредност трошкова потребних да се насипани део тужиочеве парцеле у површини од 910м² приведе намени пољопривредне производње и определили га на 72.800,00 динара. Вештачењем од стране Градског завода за вештачење Београд процењена је штета у виду вредности биљних култура и то 15 шљива, 6 ораха, 8 јабука и 6 крушака на износ од 550.775,00 динара као и висина измакле добити због посечених стабала на износ од 575.370,00 динара па је утврђен укупан износ од 1.126.145,00 динара. У налазу је констатовано да је вештачење обављено без релевантних података о старости, развијености и примени агротехничких мера. Код овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је усвојио тужбени захтев за износ од укупно 1.108.020,00 динара, док је преко овог износа одбио тужбени захтев. Другостепени суд је после одржане расправе тужиоцу досудио на име накнаде штете због обарања и трајног уништења три стабла ораха износ од 346.500,00 динара и трошкове на име накнаде штете у виду ревитализације земљишта износ од 72.800,00 динара, а одбио за преостали износ, закључујући да је тужилац био у обавези да докаже да је тужени заиста ископао и уништио стабла воћа која је имао на својој парцели као и број, врсту и старост уништеног воћа. С обзиром да тужилац није понудио доказе на ове чињенице, као и да су вештаци дали налаз без података о броју и врсти воћних стабала и на основу изјаве тужиоца о броју и врсти уништених стабала, другостепени суд је оценио да тужилац није пружио довољно доказа и да су се на наведеној кат. парцели налазила и друга стабла воћака и већи број стабала ораха због чега је одбио тужбени захтев тужиоца у том делу одлучујући правилном применом правила о терету доказивања из члана 231. ЗПП. Становиште другостепеног суда је правилно. Према члану 231. ЗПП странка која тврди да има неко право сноси терет доказивања чињенице која је битна за настанак или остварење права. Тужилац који је тврдио да му је тужени причинио штету је био у обавези да докаже број и врсту воћних стабала које је поседовао на спорној парцели, а које је тужени посекао. Имајући у виду да је тужилац током првог саслушања навео да је ораха било 6-7, а током наредног саслушања да их је било 5, 4 или 3, да вештаци су сачинили налаз и мишљење према исказу тужиоца, као и да тужилац осим ''сећања'' колико је било стабала ораха на наведеној парцели није пружио поуздане доказе, то је другостепени суд, на основу члана 232. ЗПП прихватио исказ тужиоца да се ради о три ораха, односно правилно је одбио овакав захтев тужиоца јер он није доказао да су засади шљива, крушака и јабука заиста и постојали. На основу члана 414. ЗПП одлучено је као у изреци. Преиначена је одлука о трошковима поступка, јер тужиоцу припада накнада сразмерно успеху у парници на основу чл. 153. став 1. и 154. став 2. ЗПП и то за састав тужбе у износу од 6.000,00 динара, заступање од стране адвоката на 21 одржаном рочишту у износу од по 7.500,00 динара, заступање на 20 неодржаних рочишта у износу од по 3.750,00 динара, састав ревизије у износу од 22.500,00 динара, таксе на тужбу и пресуду 54.795,00 динара, све одмерено према важећој АТ и ТТ и трошкови на име вештачења 19.160,00 динара.

Председник већа судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић