Рев 5765/2020 3.19.1.25.1.4

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5765/2020
27.01.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Божидара Вујичића, председника већа, Весне Субић, Јелице Бојанић Керкез, Зоране Делибашић и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужилаца АА, мал. ББ и мал. ВВ из ..., чији је законски заступник мајка АА, а пуномоћник Предраг Филиповић адвокат из ..., против туженог ГГ из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Вишег суда у Шапцу Гж 1360/2019 од 03.06.2020. године, у седници већа одржаној 27.01.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Вишег суда у Шапцу Гж 1360/2019 од 03.06.2020. године, као о изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужилаца изјављена против пресуде Вишег суда у Шапцу Гж 1360/2019 од 03.06.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лозници П 246/15 од 21.05.2019. године, ставом првим изреке, обавезан је тужени да тужиоцима као солидарним повериоцима на име законске затезне камате на доспеле и плаћене износе доприноса за месечно издржавање у периоду од 21.12.2009. године до 27.12.2011. године исплати износ од 187.397,00 динара са законском затезном каматом од 11.03.2017. године до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужилаца да се обавеже тужени да им као солидарним повериоцима на име законске затезне камате на доспеле, а неплаћене износе доприноса за месечно издржавање у периоду од 21.12.2009. године до 27.12.2011. године плати износ од 6.286,50 динара, са даљом законском затезном каматом од 11.03.2017. године до исплате. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да на име трошкова парничног поступка исплати тужиоцима износ од 369.145,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате, а одбијен је захтев за камату од пресуђења 21.05.2019. године и за накнаду трошкова преко досуђеног до траженог износа од 792.892,00 динара са каматом од 21.05.2019. године до исплате.

Пресудом Вишег суда у Шапцу Гж 1360/2019 од 03.06.2020. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужилаца и наведена првостепена пресуда је потврђена у ставу другом изреке и одбијајућем делу става трећег изреке.

Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован захтев тужилаца за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиоци су преко пуномоћника адвоката благовремено изјавили ревизију, којом наведену пресуду побијају у ставу другом и одбијајућем делу става трећег изреке, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку.

Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 87/18), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако Врховни касациони суд оцени да је потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначити судску праксу, или дати ново тумачење права (посебна ревизија).

Врховни касациони суд је оценио да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужилаца као о изузетно дозвољеној, у смислу цитиране одредбе члана 404. ЗПП.

Ревизија се односи на правноснажну пресуду о одбијеном захтеву за исплату обрачунатог номинално исказаног износа камате на ненаплаћене месечне износе доприноса за законско издржавање од 21.12.2009. године до 27.12.2011. године. О том делу тужбеног захтева је одлучено уз јасно изражен став нижестепених судова да док се главно потраживање не измири камата не може да се обрачунава у апсолутном износу за одређени временски период и да се посебно утужи. Изнетим ставом није одступљено од судске праксе. Сагласно одредби члана 272. став 2. Закона о облигационим односима, обрачуната камата може да представља самостално потраживање тек по исплати главног дуга. Камата има карактер споредног потраживања, па тек по измирењу главног новчаног потраживања, уколико истовремено није плаћена и до тада доспела затезна камата, затезна камата се осамостаљује и тада се може утужити као самостално новчано потраживање.

У ревизији се не конкретизује правно питање за разматрање кроз институт изузетне дозвољености ревизије, не прилажу се правноснажне пресуде из којих би произилазио закључак о различитом одлучивању у истој или битно сличној чињенично-правној ситуацији, односно одлуке засноване на ставу другачијем од примењеног у конкретном случају, а које би потрепиле навод ревизије о потреби уједначавања судске праксе. Стога, Врховни касациони суд налази да није испуњен законски услов који се односи на потребу уједначавања судске праксе.

У образложењима побијаних пресуда изнети су правни разлози на којима су засноване у примени материјалног права, тако да не постоји ни потреба за новим тумачењем права. Из навода ревизије не произилази да постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, односно правних питања у интересу равноправности грађана.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је оценио да нема услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној и на основу члана 404. ЗПП одлучио је као у ставу првом изреке овог решења.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Чланом 468. став 1. ЗПП, прописано је да су спорови мале вредности спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Чланом 479. став 6. ЗПП, прописано је да у поступцима у споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда ревизија није дозвољена.

У конкретном случају, тужба ради исплате поднета је 13.02.2012. године, вредност предмета спора износи 193.683,50 динара, ради се о спору мале вредности, те ревизија тужилаца није дозвољена према члану 479. став 6. ЗПП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 413. ЗПП, одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Божидар Вујичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић