.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5776/2021
22.12.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Добриле Страјина, председника већа, Гордане Комненић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиља АА и ББ, обе из ..., чији је пуномоћник Жарко Вујовић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарство одбране ВП .. Ниш, коју заступа Војно правобранилаштво Одељење у Нишу, ради повећања ренте, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 1663/2021 од 23.04.2021. године, у седници одржаној 22.12.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 1663/2021 од 23.04.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Нишу П 5309/12 од 19.12.2012. године, ставом првим изреке, одбијен је захтев тужиоца ВВ, којим је тражио измену правноснажне и извршне пресуде Општинског суда у Нишу П 3382/08 од 16.03.2009. године, преиначене пресудом Окружног суда у Нишу Гж 2487/09 од 16.07.2009. године у делу који се односи на исплату месечне ренте и то тако, што би тужена била дужна да плати месечно уместо досуђених 14.570,62 динара, 16.393,00 динара почев од 01.06.2011. године па убудуће, док за то постоје законски услови, заједно са законском каматом, као и захтев за накнаду трошкова поступка. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженој на име трошкова поступка плати 11.000,00 динара.
Пресудом Вишег суда у Нишу Гж 1663/2021 од 23.04.2021. године, преиначена је првостепена пресуда и усвојен захтев тужиља и промењен износ месечне рате одређен правноснажном пресудом Општинског суда у Нишу П 3382/2008 од 16.03.2009. године, која је преиначена пресудом Окружног суда у Нишу Гж 2487/2009 од 16.07.2009. године, и обавезана је тужена да тужиљама исплати месечно уместо износа од 14.570,62 динара износ од 16.393,00 динара почев од 01.06.2011. године до 18.02.2013. године и то до 05. у месецу за претходни месец, са законском затезном каматом на сваки месечни износ почев од 05. у месецу за претходни месец па до коначне исплате. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиљама на име трошкова поступка плати 131.000,00 динара.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.
Чланом 468. став 1. ЗПП, прописано је да спорови мале вредности у смислу одредбе ове главе, јесу спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Чланом 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда није дозвољена ревизија.
Тужба, ради повећања ренте поднета је 15.06.2011. године, а вредност предмета спора је 110.000,00 динара.
Побијаном другостепеном пресудом одлучено је у спору мале вредности, јер вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, са којих разлога ревизија тужене није дозвољена на основу члана 479. став 6. ЗПП.
У овом случају не може се применити члан 403. став 2. тачка 2. ЗПП, јер је у посебној глави Закона о парничном поступку, који регулише поступак у споровима мале ведности прописано да ревизија у овим случајевима није дозвољена, па специјално правило искључује примену општих правила.
На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа - судија
Добрилa Страјина, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
