Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.

Тужени је поднео одговор на ревизију са захтевом да се тужилац обавеже на накнаду трошкова поступка по том ванредном правном леку.

Одлучујући о изјављеној ревизији, на основу члана 408. Закона о парничном поступку (ЗПП), Врховни касациони суд је нашао да тужиочева ревизија није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, спорна катастарска парцела .. КО ... површине 6,76 ари била је у сусвојини више лица до 11.12.1959. године. Од тада се означена парцела налази у друштвеној својини, а ранији сувласници постали су њени сукорисници. Право трајног коришћења ове парцеле, на основу правноснажног решења о наслеђивању О. ../75 од 12.12.1975. године, припало је ГГ. Правноснажним решењем Скупштине општине Баточина бр. .. од 27.12.1985. године предметна парцела је изузета из поседа тог лица и као грађевинско земљиште додељена на коришћење туженом, његовом оцу ВВ и трећем лицу - ДД, са уделом од 1/3 идеална дела. Наведено решење, донето на захтев ових лица засновано на тврдњи да су они 17.05.1957. године ту парцелу купили од ГГ - тужени и његов отац 2/3 идеална дела, а ДД 1/3 идеална дела, било је основ за упис права коришћења ових лица у земљишне књиге дозвољеног решењем Општинског суда у Баточини Дн. 30/85 од 13.04.1987. године. Сада покојни ВВ је уговором о поклону Ов. ../76 од 18.08.1976. године поклонио тужиоцу катастарску парцелу .. КО ... у површини од 4 ара 40 м2. У време када је тај уговор закључен није постојала парцела са том ознаком - током 1970. године катастарска парцела ... дељена је на катастарске парцеле ../1, ../2 и ../3, а током 1977. године извршена је препарцелација катастарске парцеле ../1 тако што је њен део у површини од 1 ара 10 м2 ушао у састав катастарске парцеле ../1 КО ... . Ове промене нису спроведене у земљишним књигама јер за то није постојао основ. Уговором о поклону Ов. ../95 од 10.03.1995. године сада покојни ВВ поклонио је туженом удео од 1/3 идеална дела катастарске парцеле .. КО ... . Правноснажном пресудом Општинског суда у Баточини П. 94/06 од 13.07.2007. године, донетом у спору тужиоца против туженог и ЂЂ (ћерке покојног ВВ), између осталог одбијен је тужбени захтев за утврђење ништавости уговора о поклону Ов. ../95 од 10.03.1995. године.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је усвојио тужбени захтев и утврдио ништавост оспореног уговора о поклону. По налажењу тог суда, уговор о поклону Ов. ../95 од 10.03.1995. године је ништав у смислу чланова 47, 49, 52. и 103. став 1. Закона о облигационим односима, зато што сада покојни ВВ није могао свој сукориснички удео од 1/3 идеална дела катастарске парцеле .. КО ... поклонити туженом јер је исту непокретност у површини од 4 ара 40 м2, која приближно одговара његовом уделу од 2/3 идеална дела, уговором Ов. ../76 од 17.08.1976. године већ поклонио тужиоцу. Доносећи овакву одлуку првостепени суд је прихватио мишљење вештака да је током `70-их година прошлог века постојала пракса да геометар прелиминарно, након обављених теренских радова, странакама саопшти податке (број, односно подброј новонасталих парцела и њихове будуће површине) како би оне, не чекајући завршетак поступка могле решавати своје међусобне односе, и да је у овом случају врло вероватно како је геометар саопштио туженом и сада покојном ВВ да ће након препарцелације бити формирана катастарска парцела .. КО ..., али да је ту чињеницу занемарио приликом канцеларијске обраде података.

Одлучујући о жалби туженог другостепени суд је нашао да је погрешан закључак нижестепеног суда да је сада покојни ВВ у време закључења уговора о поклону од 18.08.1976. године био носилац права коришћења на катастарској парцели .. КО ... . По схватању тог суда, он то право није могао имати све док му оно није признато решењем Скупштине општине Баточина од 27.12.1985. године, донетог у законом прописаном поступку. Због тога је, позивајући се на одредбе Закона о грађевинском земљишту важећег у време доношења наведеног решења, преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев.

По налажењу Врховног касационог суда, тужбени захтев није основан због недостатка пасивне легитимације.

Према одредби члана 211. став 1. ЗПП, нужно супарничарство постоји ако по закону или због природе правног односа тужбом морају да се обухвате сва лица која су учесници материјално-правног односа. Сходно другом ставу ове одредбе, ако сва лица из става првог тог члана нису обухваћена тужбом као странке, суд ће да одбије тужбени захтев као неоснован, а ставом трећим исте одредбе је прописана дужност суда да о нужном супарничарству води рачуна по службеној дужности.

Уговорне стране су нужни супарничари у спору за утврђење ништавости уговора. У конкретном случају, поднетом тужбом није обухваћена и ЂЂ- ћерка поклонодавца, сада покојног ВВ, због чега постоји недостатак пасивне легитимације у смислу наведене законске одредбе.

Имајући то у виду, Врховни касациони суд се није упуштао у оцену навода ревизије и применом члана 414. став 1. ЗПП, одлучио је као у првом ставу изреке.

Тужилац није успео у поступку по ревизији, а трошкови туженог за одговор на ревизију, по оцени Врховног касационог суда, нису били неопходни за вођење ове парнице. Из тих разлога су, на основу чланова 153. став 1, 154. и 165. став 1. ЗПП, одбијени захтеви странака за накнаду трошкова поступка по ревизији и одлучено као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислава Апостоловић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић