Врховни касациони суд у већу састављеном од судија Божидара Вујичића, председника већа, Весне Субић, Јелице Бојанић Керкез, Бисерке Живановић и Гордане Комненић, чланова већа, у правној ствари тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Ивана Ивановић, адвокат из ..., против тужених ББ и ВВ, оба из ..., као правних следбеника пок. ГГ бившег из ... и тужене ДД из ..., коју заступа Небојша Ђокић, адвокат из ..., ради утврђења права својине на основу стицања у браку и ништавости уговора, одлучујући о ревизији тужене ДД, изјављенoj против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 4342/19 од 27.02.2020. године, у седници већа одржаној дана 26.05.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене ДД, изјављенoj против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 4342/19 од 27.02.2020. године, као о изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене ДД, изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 4342/19 од 27.02.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Крушевцу П 1882/15 од 05.07.2019. године, усвојен је тужбени захтев и утврђено је да је тужиља по основу стицања у брачној заједници, власник са уделом од ½ једне куће – породичне стамбене зграде, у површини 101м2 спратности По+Пр+Ср која се налази на катастарској парцели бр. .../... КО ... чија је укупна површина 3,83 ара од чега земљиште под зградом-објектом у површини од 1,01 ар, а земљиште уз зграду-објекат у површини од 2,81 ар, уписане у листу непокретности бр. ... КО ... што су тужени ББ и ВВ дужни да трпе и дозволе упис наведеног права на означеној непокретности код Службе за катастар непокретности, а тужена ДД из ... као држалац наведене непокретности дужна је да тужиљи преда припадајући део наведене непокретности путем физичке или цивилне деобе. Ставом другим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље и утврђено је да ништав и да не производи правно дејство уговор о купопродаји непокретности Ов1 17336/12 од 28.09.2012. године и то до ½ имовине која је предмет уговора - породичне стамбене зграде, у површини 101м2 спратности По+Пр+Ср која се налази на катастарској парцели бр. .../... КО ..., у насељу ..., са правом трајног коришћења кат. парцеле бр. .../... чија је укупна површина 3,83 ара од чега земљиште под зградом-објектом у површини од 1,01 ар, а земљиште уз зграду-објекат у површини од 2,81 ар, уписане у листу непокретности бр. ... КО ..., што су тужени ББ и ВВ дужни да признају и трпе.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 4342/19 од 27.02.2020. године, одбијена је као неоснована жалба тужене ДД из ... и поврђена је првостепена пресуда и одбијен је као неоснован захтев тужене ДД за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена ДД је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку, у интересу равноправности грађана.

Одлучујући о изузетној дозвољености ревизије у смислу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 72/11...87/18), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужене ДД.

Применом члана 404. став 1. ЗПП, посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Поступајући према цитираној законској одредби, Врховни касациони није прихватио одлучивање о посебној ревизији, јер у конкретном случају нема потребе за разматрањем правних питања од општег интереса, ни правних питања у интересу равноправности грађана, нити има потребе за уједначавањем судске праксе и новим тумачењем права.

У конкретном случају, нижестепени судови су о тужиљином захтеву, одлучили правилном применом материјалног права и то одредбе члана 176. став 2. Породичног закона. Имајући у виду да у конкретној правној ствари није извршена деоба имовине супружника, нити је сачињен споразум између супружника, правилно су нижестепени судови утврдили да је ништав купопродајни уговор предметне непокретности до ½ у односу на тужену ДД, с обзиром да је тужиља доказала да је предметна имовина стечена заједничким радом и доприносом током трајања брака са супругом пок. Бојаном који није био овлашћен да располаже њеним тековинским уделом на непокретности.

Имајући у виду да одлука у предметима са тужбеним захтевом као у овој правној ствари зависи од утврђеног чињеничног стања, то Врховни касациони суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. става 1. ЗПП, на основу чега је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 15.10.2012. године. Назначена вредност предмета спора је 200.000,00 динара. Првостепена пресуда је донета 05.07.2019. године, а другостепена пресуда је донета 27.02.2020. године.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинско правном спору у коме побијана вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра, то је Врховни касациони суд нашао да је ревизија недозвољена, применом члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Божидар Вујичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић