Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић, Гордане Комненић, Татјане Миљуш и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Војислав Станарчић, адвокат из ..., против тужених ББ из ... и ВВ из ..., чији је заједнички пуномоћник Милета Миладиновић адвокат из ..., ради исељења, одлучујући о ревизији тужених изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3037/20 од 23.12.2020. године, у седници већа одржаној дана 27.10.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужених изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3037/20 од 23.12.2020. године, као о изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена, ревизија тужених изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3037/20 од 23.12.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Крагујевцу П 6192/17 од 03.08.2020. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље и обавезани су тужени да се са свим лицима и стварима иселе из породичне стамбене зграде означене као зграда бр. .. и помоћне зграде означене као зграда бр. .. у ул. ... бр. .. у ..., обе постојеће на кп. бр. .. уписане у лн. број .. к.о. ... . Ставом другим изреке, обавезани су тужени да тужиљи накнаде трошкове парничног поступка у износу од 75.800,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3037/20 од 23.12.2020. године, ставом првим изреке, одбијена су као неоснована жалба тужених и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужених за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне другостепене пресуде тужени су благовремено изјавили ревизију због погрешне примене материјалног права, на основу члана 404. ЗПП.

Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/ 11 ... 55/14 ), прописано је да ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права (посебна ревизија), док је ставом 2. истог члана прописано да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана, одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије, на основу члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужених као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. ЗПП јер изражен правни став у нижестепеним одлукама о основаности захтева за исељење по основу реивиндикационе тужбе не одступа од важеће судске праксе, код утврђења да сада покојна мајка тужених није била носилац станарског права на предметној непокретности. Поред тога, тужени уз ревизију нису доставили правноснажне или ревизијске одлуке које би указивале на другачији правни закључак.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија је дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијеног дела прелази динарску притиввредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради исељења поднета је 22.11.2017. године. У тужби је била означена вредност предмета спора на 10.000,00 динара. На рочишту за главну расправу од 08.05.2018.године, утврђена је вредност предмета спора у износу од 500,000,00 динара.

С обзиром на то да је вредност побијаног дела правноснажне пресуде испод 40.000 евра, у динарској противвредности, то изјављена ревизија није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија
Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић