Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП, у вези са чланом 403. став 2. тачка 2. ЗПП, и утврдио да је ревизија основана.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, између странака је закључен уговор о откупу стана 11.07.2012. године, и то за стан број ... у улици ...број ... у ..., у поткровљу, површине 76 м2, који се налази на кп. бр. .../... КО ... – ..., а који је тужилац претходно користио у својству носиоца станарског права – закупца. Према члану 2. закљученог уговора о откупу стана, уговорне стране су сагласне да уговорна цена стана на дан 27.02.2012. године износи 2.621.149,00 динара, која је утврђена после прописаних умањења, према обрачуну откупне и уговорне цене стана сачињене од стране туженог. На основу налаза и мишљења вештака економско – финансијске струке, на који странке нису имале примедаба, утврђено је да тужена није доследно применила начин бодовања прописан Упутством о начину утврђивања откупне цене стана, те да је тужиоцу обрачунала већу откупну цену за износ од 410.266,83 динара. Тужиоцу је обрачуната и наплаћена цена у висини од 2.621.149,00 динара, а требало је да откупна цена износи 2.210.882,32 динара.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је усвојио тужбени захтев с позивом на одредбу члана 463. Закона о облигационим односима. Према становишту другостепеног суда, околност да се тужена у тренутку формирања цене није доследно придржавала Упутства о начину утврђивања уговорне цене стана није правно релевантна, јер уговорна цена стана представља резултат споразума странака и аутономије воље две равноправне уговорне стране, па нема места примени одредбе члана 463. ЗОО.

Основано се ревизијом тужиоца указује да је другостепена пресуда донета погрешном применом материјалног права.

Уговор јесте израз сагласних воља уговорних страна и закључен је кад су се оне сагласиле о битним састојцима уговора, а за уговор о продаји (откупу) стана цена свакако представља битан елемент уговора. Код откупа стана, цена се не формира слободно на тржишту, већ је њена висина прописана одређеним правилима, садржаним у Упутству о начину утврђивања откупне цене стана („Службени гласник РС“, бр.52/92...), као подзаконског акта који прописује критеријуме и мерила за утврђивање висине откупне цене стана. Према члану 463. Закона о облигационим односима, на који се основано позвао првостепени суд, када је уговорена већа цена од оне коју је за одређену врсту ствари прописао надлежни орган, купац дугује само износ прописане цене, а ако је већ исплатио уговорену цену, а што је овде случај, има право захтевати да му се врати разлика. Како је првостепени суд одредио вештачење на околност висине откупне цене стана према наведеном подзаконском акту и како на налаз и мишљење вештака странке у току поступка нису имале примедаба и нису га оспоравале, то је правилно првостепени суд обавезао тужену да тужиоцу исплати износ утврђене разлике између прописане и уговорене исплаћене цене. Стога је на основу одредбе члана 416. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд одлучио као у изреци.

О трошковима парничног поступка одлучено је применом члана 165. став 2. ЗПП, а тужиоцу досуђени и трошкови судске таксе за ревизију у износу од 36.010,00 динара и одлуку по ревизији у износу од 54.015,00 динара, као и трошкови састава ревизије од стране адвоката у износу од 18.000,00 динара, све у укупном износу од 108.025,00 динара, према одговарајућим ТТ и АТ.

Председник већа - судија

Бисерка Живановић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић