Рев 6185/2022 3.19.1.25.1.3; дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 6185/2022
02.11.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Иване Рађеновић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., општина ..., против тужених ББ из ..., чији је пуномоћник Велисав Мићић, адвокат из ..., и ВВ из ..., чији је пуномоћник у поступку по ревизији Нада Бојовић, адвокат из ..., ради утврђења и недопустивости извршења, одлучујући о ревизији туженог ВВ изјављеној против пресуде Вишег суда у Чачку Гж 1257/21 од 10.02.2022. године, у седници одржаној 02.11.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог ВВ изјављена против пресуде Вишег суда у Чачку Гж 1257/21 од 10.02.2022. године у делу одлуке из става другог изреке којом је одлучено о његовој жалби.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Ивањици П 348/15 од 02.10.2019. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тужилац тражио да се утврди да је власник путничког моторног возила ближе описаног у овом ставу и да се прогласи недопуштеним извршење одређено закључком Основног суда у Ивањици И 639/10 од 15.12.2014. године, што су тужени дужни признати. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженом ББ накнади трошкове парничног поступка у износу од 83.450,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате. Ставом трећим изреке, у односу на туженог ВВ одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Вишег суда у Чачку Гж 344/20 од 18.11.2020. године, ставом првим изреке одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда, док је ставом другим изреке одбачена као неблаговремена жалба туженог ВВ.

Одлучујући о предлогу туженог ВВ за понављање поступка, Виши суд у Чачку је донео пресуду Гж 1257/21 од 10.02.2022. године којом је, у ставу првом изреке, дозволио понављање поступка и укинуо своју пресуду Гж 344/20 од 18.11.2020. године, а ставом другим изреке одбио као неосноване жалбе тужиоца и туженог ВВ и потврдио пресуду Основног суда у Ивањици П 348/15 од 02.10.2019. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени ВВ је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка учињене у поступку пред другостепеним судом, побијајући је у делу одлуке из става другог изреке којом је одлучено о његовој жалби.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 6. Закона о парничном поступку - ЗПП („Сл. гласник РС“ бр. 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Ревизијом се побија правноснажно решење о трошковима поступка. Одредбом члана 420. став 1. ЗПП прописано је да се ревизија може изјавити и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно завршен. Применом става 2. истог члана, ревизија против решења није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде. Дакле, условљена је имовинским цензусом за изјављивање ревизије који је прописан чланом 403. став 3. ЗПП.

Када је за изјављивање ревизије меродавна вредност предмета спора, на основу члана 28. став 1. ЗПП узима се само вредност главног захтева, док се према ставу 2. истог члана не узимају у обзир камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка, ако не чине главни захтев.

Под главним захтевом у смислу цитираног члана 28. ЗПП, подразумева се захтев странке због кога се поступак води, док се споредним тражењима сматрају захтеви странке који се истичу поводом или у вези са главним захтевом, односно потраживања акцесорне природе у односу на главни захтев. Споредна тражења се узимају у обзир само када се траже као главно потраживање и тада се према том потраживању одређује вредност предмета спора.

Имајући наведено у виду, као и да је у конкретном случају ревизија изјављена против другостепене одлуке којом је одбијена жалба туженог ВВ и потврђена првостепена пресуда у делу одлуке да свака странка сноси своје трошкове поступка, дакле ради се другостепеном решењу о трошковима поступка којим је одлучено о споредном тражењу ревидента, то ревизија није дозвољена према врсти одлуке која се побија. Чињеница да је другостепени суд поводом предлога за понављање поступка укинуо своју претходну пресуду и поново одлучио о жалбама странака не утиче на дозвољеност ревизије, која се у овом случају не цени према одредби члана 403. став 2. тачка 3. ЗПП.

На основу изнетог, применом члана 413. у вези са чланом 420. став 6. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић