Рев 6215/2020 3.1.2.8.3

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 6215/2020
24.03.2021. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Jасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић и Јелице Бојанић Керкез, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Слободан Коцић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије – Министарство унутрашњих послова, Полицијска управа Лесковац, коју заступа Државно правобранилаштво – Одељење у Лесковцу, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 2394/2020 од 07.10.2020. године, у седници од 24.03.2021. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 2394/2020 од 07.10.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Лесковцу П 17/20 од 11.08.2020. године, ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца да му тужена накнади штету на име одузетих покретних ствари наведених изреком, укупно 9.261.829,00 динара, са законском затезном каматом од подношења тужбе до исплате. Ставом другим изреке тужилац је обавезан да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 6.000,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 2394/2020 од 07.10.2020. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда.

Против другостепене пресуде, тужилац је благовремено изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешено и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешене примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

С обзиром да је ревизија тужиоца дозвољена према вредности предмета спора, у смислу члана 403. став 3. важећег Закона о парничном поступку, то нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 408. ЗПП и утврдио да ревизија тужиоца није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ревизијом се неосновано указује на битну повреду поступка из члана 374. став 1. ЗПП учињену пред другостепеним судом. Због битне повреде поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП, као и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања ревизија се не може поднети, према члану 407. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је предузетник власник трговинске радње „ББ“ са седиштем на адреси на којој тужилац станује у ... . За обављање регистроване делатности, трговинска радња тужиоца је поседовала мобилне телефоне, један таблет и један рачунар. Против тужиоца је поднета кривична пријава због кривичног дела приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију из члана 185. став 4. у вези става 1. Кривичног законика. Поступајући по захтеву ОЈТ у Лебану и на основу наредбе судије за претходни поступак од 26.04.2016. године, полицијски службеници ПУ Лесковац су дана 27.04.2016. године извршили претрес стана тужиоца ради проналаска доказа у кривичном поступку, којом приликом су одузете ствари које су служиле за обављање регистроване делатности трговинске радње тужиоца, и то три мобилна телефона, један таблет и једно кућиште рачунара, о чему је сачињена потврда о привремено одузетим предметима. Одузети предмети тужиоцу су враћени 06.12.2016. године. Тужилац је дана 04.10.2013. године закључио са координационим телом Владе РС уговор о додели средстава за субвенције привредним субјектима у приватном власништву, по коме је остварио бесповратна средства у износу од 300.000,00 динара, под условима и обавезама из наведеног уговора. Због неиспуњења уговорних обавеза, против тужиоца је 22.11.2016. године Привредном суду у Лесковцу поднета тужба са захтевом за повраћај одобрених средстава у наведеном износу са припадајућом каматом, која парница није правноснажно окончана. У овом поступку је обављено вештачење на основу кога је утврђено да је хард диск рачунара који је био привремено одузет од стране органа тужене физички оштећен, из ког разлога је неупотребљив, а до оштећења је могло доћи услед пада или насилног прекида напајања.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је у нижестепеним пресудама примењено материјално право када је одбијен као неоснован тужбени захтев тужиоца за накнаду материјалне штете коју је његова трговинска радња претрпела услед привременог одузимања спорних покретних ствари и оштећења хард диска.

Тужана има обавезу накнаду штете у смислу члана 172. став 1. Закона о облигационим односима у случају када је штета наступила због незаконитог или неправилног рада органа тужене, што представља поступање органа тужене противно закону, другом пропису и општем акту или пропуштање да се закон, други прописи или општи акт примени.

Тужиоцу су спорне покретне ствари одузете као предмет извршења кривичног дела из члана 185. став 4. у вези става 1. Кривичног законика, на основу наредбе судије за претходни поступак и захтева надлежног Општинског јавног тужилаштва, као овлашћених државних органа, у складу са правилима кривичног поступка из чл. 147. - 150. Законика о кривичном поступку. По престанку разлога за одузимање, спорни предмети су тужиоцу враћени у складу са чланом 151. Законика о кривичном поступку. С обзиром на наведено, правилан је закључак нижестепених судова да у радњама органа тужене нема незаконитог и противправног поступања у конкретном случају, те да тужилац није доказао постојање узрочне везе између поступања органа тужене и проузроковане штете. Тужилац такође није доказао да је до оштећења хард диска дошло услед незаконитог или неправилног поступања органа тужене, с обзиром да није доказа да је овај хард диск одузет у исправном стању, па самим тим његово оштећење тужиоцу не даје право на накнаду штете.

Наводима ревизије указује се на битне повреде поступка и погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, због чега се ревизија не може поднети, у смислу члана 407. ЗПП.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа-судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић