Против другостепене пресуде тужена је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Тужиоци су благовремено поднели одговор на ревизију.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20), Врховни касациони суд је установио да ревизија није основана.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. става 2. тачке 2) Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Ревизијске наводе којима се указује на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. става 2. тачке 12) ЗПП, Врховни касациони суд није разматрао јер, према члану 407. ЗПП, није разлог за изјављивање ревизије.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиоци су деца пок. ГГ, а тужена је била ванбрачна супруга пок. ГГ. У току трајања ванбрачне заједнице пок. ГГ и тужиоци су, као купци, закључили уговор о купопродаји стамбеног простора Ов 3747/09 од 11.06.2009. године и анекс тог уговора – споразум Ов 5206/09 од 19.08.2009. године, који су оверени у Општинском суду у Пироту. Предмет уговора је стан у ..., у улици ..., ламела 2, стан број 3, површине 83 м2, изграђен на катастарској парцели број ... КО ...

Решењем Основног суда у Пироту О 2511/10 од 05.11.2010. године утврђено је да је заоставштина пок. ГГ 2/3 наведеног стана. Истим решењем је издвојена 1/3 од 2/3 стана у корист тужене на име ванбрачне тековине, а за законског наследника оглашен је тужилац АА јер му је тужиља ББ уступила свој наследни део.

Правноснажном пресудом Основног суда у Пироту П 1285/12 од 23.09.2016. године утврђено је да заоставштину пок. ГГ чини 1/3 предметног стана и 1/3 покретних ствари, а одбијен је тужбени захтев за поништај решења о наслеђивању Основног суда у Пироту О 2511/10 од 05.11.2010. године.

Решењем Основног суда у Пироту О 2511/10 од 14.10.2019. године укинута је клаузула правноснажности решења о наслеђивању од 05.11.2010. године и утврђено је да је заоставштина оставиоца 1/3 стана и покретних ствари. Решењем Вишег суда у Пироту Гж 5/20 од 04.03.2020. године преиначено је решење од 14.10.2019. године тако што је одбијен захтев АА и ББ да суд укине клаузулу правноснажности решења од 05.11.2010. године и да поново расправи заоставштину оставиоца.

Према становишту првостепеног суда, решењем о наслеђивању од 05.11.2010. године тужилац АА оглашен је за јединог законског наследника на заоставштини пок. ГГ и издвојен је удео од 1/3 од 2/3 из заоставштине пок. ГГ као ванбрачна тековина тужене. Правноснажном пресудом П 1285/12 од 23.09.2016. године измењен је обим заоставштине одређен решењем о наслеђивању. Чињеница да је пресудом утврђен мањи обим заоставштине не утиче на висину удела тужене који је издвојен као њена ванбрачна тековина. Тужиоци немају правни интерес за подошење тужбе за утврђење јер је уговор о купопродаји на основу којег су стекли право својине на укупно 2/3 стана пуноважан, а пресудом од 23.09.2016. године отклоњена је неправилност из решења о наслеђивању у означавању обима заоставштине на стану.

Према становишту другостепеног суда, правноснажношћу пресуде П 1285/12 од 23.09.2016. године престало је да важи решење о наслеђивању О 2511/10 од 05.11.2010. године у делу којим је утврђен обим заоставштине на стану и удео тужене. Тужена према члану 9. ЗОН, као ванбрачна партнерка оставиоца, није могла бити странка у оставинском поступку, па ни имовина није могла бити издвојена у њену корист. Тужиоци на основу члана 194. става 2. ЗПП имају правни интерес за утврђење права својине на основу купопродајног уговора јер уговором нису одређени удели купаца. Стога је тужилац АА власник 2/3 стана по основу наслеђа и уговора, а тужиља ББ 1/3 стана по основу уговора.

Нису основани ревизијски наводи којима се указује на погрешну примену материјалног права. У оставинском поступку тужена, као ванбрачна партнерка оставиоца, није могла стећи право сусвојине на предметном стану јер није законски наследник. Неосновани су ревизијски наводи којима се истиче да тужена према члану 87. ЗВП може бити странка у оставинском поступку. Чланом 87. ЗВП је прописано да у поступку за расправљање заоставштине суд утврђује ко су наследници умрлог, која имовина сачињава његову заоставштину и која права из заоставштине припадају наследницима, легатарима и другим лицима. У оставинском поступку се одлучује само о својинским правима наследника, а тужена је у смислу члана 87. ЗВП могла једино бити упућена да у парничном поступку остварује своја права. Стога је правилан закључак другостепеног суда да је пресудом П 1285/12 од 23.09.2016. године престало да важи решење о наслеђивању од 05.11.2010. године у делу којим су утврђени обим заоставштине на стану и удео тужене. Правноснажном пресудом је утврђено да је заоставштина пок. ГГ 1/3 стана, па је тужилац као једини законски наследник, на основу чланова 9. ставова 1. и 2. и 216. става 1. ЗОН и члана 20. у вези члана 36. Закона о основама својинскоправних односа, стекао право својине на 1/3 предметног стана. Тужиоци су на основу купопродајног уговора према члану 20. у вези члана 33. ЗОСПО стекли право својине у по 1/3 дела на предметном стану. Супротно неоснованим ревизијским наводима, тужена јесте пасивно легитимисана и за део тужбеног захева за стицање права својине по основу уговора јер се ради о истој непокретности на којој тужена оспорава тужиоцима својинска права, па је стварноправне односе странака на истом стану целисходно расправити у истој парници.

Врховни касациони суд је, применом члана 414. става 1. ЗПП, одлучио као у првом ставу изреке.

Врховни касациони суд је, применом члана 165. става 1. у вези чланова 153. и 154 ЗПП, одбио захтеве парничних странака за накнаду трошкова ревизијског поступка јер тужена није успела у овом поступку, а одговор на ревизију који су поднели тужиоци није био потребан за ову парницу.

Председник већа-судија

др Драгиша Б. Слијепчевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић