Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Марине Милановић, Зорице Булајић, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Синиша Цветковић, адвокат из ..., против туженог ЈП „Водовод“ Врање, чији је пуномоћник Александра Стошић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 73/21 од 08.11.2021. године, у седници одржаној 14.09.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 73/21 од 08.11.2021. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Врању Гж 73/21 од 08.11.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Врању П 919/19 од 10.12.2020. године, ставом првим изреке укинути су у целости платни налози Основног суда у Врању и то: Пл 422/19 од 13.06.2019. године за износ главног дуга од 6.000,00 динара по рачуну број 69/19 од 13.05.2019. године са законском затезном каматом почев од 21.05.2019. године до исплате и за трошкове издавања платног налога од 7.900,00 динара; Пл 780/19 од 23.09.2019. године за износ главног дуга од 6.000,00 динара по рачуну број 228/19 од 13.05.2019. године са законском затезном каматом почев од 21.05.2019. године до исплате и за трошкове издавања платног налога у износу од 7.900,00 динара; Пл 349/19 од 03.06.2019. године за износ главног дуга од 6.000,00 динара по рачуну број 30/19 од 13.05.2019. године са законском затезном каматом почев од 21.05.2019. године до исплате и за трошкове издавања платног налога у износу од 7.900,00 динара; Пл 441/19 од 24.06.2019. године за износ главног дуга од 6.000,00 динара по рачуну број 77/19 од 13.05.2019. године, са законском затезном каматом почев од 21.05.2019. године до исплате и за трошкове издавања платног налога у износу од 7.900,00 динара; Пл 483/19 од 24.06.2019. године за износ главног дуга од 6.000,00 динара по рачуну број 115/19 од 13.05.2019. године са законском затезном каматом почев од 21.05.2019. године до исплате и за трошкове издавања платног налога у износу од 7.900,00 динара; Пл 525/19 од 15.07.2019. године за износ главног дуга од 6.000,00 динара по рачуну број 126/19 од 13.05.2019. године са законском затезном каматом почев од 21.05.2019. године до исплате и за трошкове издавања платног налога у износу од 7.900,00 динара; Пл 449/19 од 18.06.2019. године за износ главног дуга од 6.000,00 динара по рачуну број 100/19 од 13.05.2019. године са законском затезном каматом почев од 21.05.2019. године до исплате и за трошкове издавања платног налога у износу од 7.900,00 динара; Пл 310/19 од 28.05.2019. године за износ главног дуга од 6.000,00 динара по рачуну број 4/19 од 28.05.2019. године са законском затезном каматом почев од 21.05.2019. године до исплате и за трошкове издавања платног налога у износу од 7.900,00 динара и тужбени захтев тужиоца одбијен, као неоснован. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженом исплати на име трошкова парничног поступка 48.000,00 динара са законском затезном каматом почев од извршности пресуде до коначне исплате.

Пресудом Вишег суда у Врању Гж 73/21 од 08.11.2021. године, ставом првим изреке, одбијена је, као неоснована, жалба тужиоца и првостепена пресуда потврђена. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).

Ценећи испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије, Врховни суд је имао у виду да из навода ревизије тужиоца не произилази да постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, односно правних питања у интересу равноправности грађана, а не постоји ни потреба новог тумачења права, као ни неуједначена судска пракса. Правноснажном пресудом одбијен је тужбени захтев за исплату накнаде за пружене адвокатске услуге, са припадајућом законском затезном каматом. О овом праву тужиоца судови су одлучили уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом. Наводима ревизије оспорава се утврђено чињенично стање, што у поступку по ревизији није дозвољено по члану 407. став 2. ЗПП. Ревизијом се неосновано указује на неуједначену судску праксу, јер постојање другачијих одлука не указује нужно и на другачији правни став, јер правилна примена права у споровима са захтевом као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања. С обзиром на наведено, нису испуњени услови из члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), па је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази 3.000 евра, док према члану 479. став 6. ЗПП, против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Иницијални акт у овој правној ствари поднет је 27.05.2019. године, а вредност предмета спора је 42.000,00 динара.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање које не прелази динарску противвредност 3.000 евра, ради се о спору мале вредности у коме ревизија није дозвољена, па је и ревизија тужиоца недозвољена, применом одредбе члана 479. став 6. ЗПП.

На основу изнетог, применом члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић