По оцени Врховног суда, у конкретном случају по питању одлучивања суда о предлогу за уређење међа не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, нити потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права, те сходно томе нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији предлагача на основу 404. став 1. ЗПП.

Наиме, правноснажним решењем које се побија ревизијом, одбијен је предлог за уређење међа из разлога што је вештак утврдио да се на терену, односно суседним катастарским парцелема странака налазе међни знаци од претходног мерења који се у потпуности слажу са подацима преузетим из катастра, а странке које су присуствовале вештачењу на терену нису имале примедбе на рад вештака. Указивање ревидента на битне повреде поступка и погрешно утврђено чињенично стање је без утицаја, будући да исте не представљају разлоге из којих се може изјавити посебна ревизија.

Сходно наведеном, Врховни суд је применом одредбе члана 404. став 2. у вези са чланом 420. став 6. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 6. ЗПП, који се примењује на основу члана 27. став 2. и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку - ЗВП ("Службени гласник СРС", бр. 25/82, 48/88, "Сл. гласник РС", бр. 46/95, 18/05, 85/12, 45/13, 55/2014, 6/2015, 106/2015, 14/2022), Врховни суд је оценио да ревизија предлагача није дозвољена.

Одредбом члана 27. став 2. ЗВП, који се примењује у овом поступку, прописано је да је у поступку у коме се одлучује о имовинско-правним стварима ревизија дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско-правним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Одредбом члана 420. став 1. ЗПП, прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, док је ставом 2. истог члана прописано да ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде. Ставом 6. истог члснс прописано је да у поступку поводом ревизије против решења, сходно се примењују одредбе овог закона о ревизији против пресуде.

С тим у вези, на ревизијски поступак у овој правној ствари сходно се примењује имовински цензус за изјављивање ревизије прописан чланом 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

За оцену права на ревизију против правноснажног решења другостепеног суда у ванпарничном поступку меродавна је вредност коју је странка - предлагач означила у иницијалном акту, а ако то странка није учинила, меродавна је вредност на коју је плаћена или одређена судска такса.

У конретном случају у иницијалном акту није означена вредност спора, нити је то учињено у даљем току поступка. За иницијални акт је од стране суда одмерена најнижа судска такса од 1.900,00 динара, као и за првостепену одлуку. На основу тако одређене судске таксе, вредност предмета овог спора је до 10.000,00 динара, сходно тачки (1) Тарифног броја 1. из Закона о судским таксама („Службени гласник РС“ бр.28/94, ... 106/15), а што представља износ који очигледно не прелази динарску противвредност 40.000 евра на дан подношења предлога.

Имајући у виду да је ово ванпарнични поступка у ком се одлучује о имовинско- правном захтеву у ком вредност предмета спора не прелази новчани цензус за дозвољеност ревизије, следи да изјављена ревизија предлагача није дозовљена на основу одредбе члана 403. став 3. ЗПП у вези са одредбом члана 30. став 2. ЗВП.

Из наведених разлога, Врховни суд је на основу члана 413. у вези члана 420. став 6. ЗПП и члана 30. став 2. ЗВП, одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа-судија

Мирјана Андријашевић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић