Рев 6662/2022 3.19.1.25.1.4; 3.19.1.25.1.3; дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 6662/2022
15.08.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић, Зорана Хаџића, Мирјане Андријашевић и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Решад Плојовић, адвокат из ..., против туженог ОДС „ЕПС дистрибуција“ д.о.о. Београ, чији је пуномоћник Немања Влчек, адвокат из ..., ради узнемиравања својине, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Пазару Гж 1994/21 од 13.12.2021. године, у седници одржаној 15.08.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Пазару Гж 1994/21 од 13.12.2021. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Новом Пазару Гж 1994/21 од 13.12.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Новом Пазару Гж 1994/21 од 13.12.2021. године, преиначена је пресуда Основног суда у Новом Пазару П 918/18 од 18.02.2019. године, исправљена решењем истог суда П 918/18 од 21.05.2021. године, тако што је одбијен, као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се утврди према туженом да је тужени извршио сметање тужиоца у уживању права својине на стамбено пословној згради постојећој на к.п. бр. .. уписане у В Листу непокретности број .. КО Нови Пазар у ул. ..., на тај начин што је 17.12.2015. године са стамбено пословног објекта тужиоца уклонио електрично бројило број ... и тиме онемогућио тужиоца у коришћењу електричне енергије за потребе стамбено пословног објекта, а које право му припада на основу закљученог уговора између тужиоца и туженог о испоруци електричне енергије и да се обавеже тужени да одмах постави електрично бројило на пословно стамбеној згради тужиоца и истом омогући несметано коришћење електричне енергије за потребе стамбено пословног објекта у ул. ... и да се убудуће уздржи од оваквог или сличног узнемиравања под претњом извршења и кажњавања, и обавезан је тужилац да туженом на име трошкова поступка плати 82.200,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана члан 404. ЗПП.

Врховни суд је на основу члана 404. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23), оценио да ревизија тужиоца није изузетно дозвољена.

Чланом 404. став 1. ЗПП, прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење (посебна ревизија), док је ставом 2. истог члана прописано да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Тужилац је тужбом тражио да се утврди да га је тужени сметао у уживању права својине на његовој стамбено пословној згради на тај начин што је 17.12.2015. године са стамбено пословног објекта уклонио електрично бројило и тиме га онемогућио да користи електричну енергију за потребе стамбено пословног објекта, да се обавеже тужени да одмах постави електрично бројило на његовој пословно стамбеној згради и омогући несметано коришћење електричне енергије за потребе стамбено пословног објекта, као и да се убудуће уздржи од оваквог или сличног узнемиравања под претњом извршења и кажњавања. О овим захтевима тужиоца другостепени суд је одлучио уз примену материјалног права Закона о енергетици, Уредбе о условима испоруке и снабдевања електричном енергијом („Службени гласник РС“, бр.63/2013 ) и Закона о облигационим односима, при томе имајући у виду да је тужилац власник предметне непокретности и да је био регистрован као корисник електричне енергије за ту непокретност код туженог, а одлука другостепеног суда је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда и Врховног суда у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, због чега у овом случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права, са којих разлога је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Тужба у овој правној ствари поднета је 21.03.2017. године, а вредност предмета спора је 100.000,00 динара.

С обзиром на то да се ради о спору мале вредности прописаном чланом 468. ЗПП, то ревизија тужиоца није дозвољена сагласно члану 479. став 6. ЗПП. Без утицаја је то што је другостепени суд преиначио првостепену пресуду, јер се одредба члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП не примењује у споровима мале вредности у којима ревизија није дозвољена због природе спора.

На основу изложеног, применом члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић