.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 674/2019
07.07.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бисерке Живановић, председника већа, Споменке Зарић и Весне Субић, чланова већа, у парници тужилаца АА и ББ, обоје из ..., чији је заједнички пуномоћник Живојин Вулетић, адвокат из ..., против туженог ВВ из ..., чији је пуномоћник Милена Василић – Стојчић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 991/17 од 19.10.2017. године, у седници од 07.07.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужилаца као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужилаца изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 991/17 од 19.10.2017. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Шапцу П 1104/14 од 02.10.2015. године, ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужилаца да се утврди да је туженом као правном следбенику сада пок. ГГ из ..., по решењу Општинског суда у Шапцу О 1600/06 од 27.02.2007. године, престало право коришћења кп ..., нови број ... КО ..., као изграђено градско-грађевинско земљиште и да се тужени обавеже да трпи брисање његовог сукорисничког удела из јавних књига. Ставом другим изреке првостепени суд се огласио апсолутно ненадлежним и одбачена је тужба у делу да се поништи упис права приватне својине туженог у листу непокретности ... КО ... Ставом трећим изреке тужиоци су обавезани да туженом накнаде трошкове парничног поступка у износу од 280.000,00 динара, а преко досуђеног износа захтев за накнаду трошкова поступка је одбијен.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 991/17 од 19.10.2017. године, одбијена је као неоснована жалба тужилаца и потврђена првостепена пресуда у ставовима првом и трећем изреке. Допунским решењем под истим бројем од 01.03.2018. године тужиоци су обавезани да туженом накнаде трошкове у износу од 43.800,00 динара.
Против другостепене пресуде, тужиоци су благовремено изјавили ревизију због погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.
Решењем Р3. 9/18 од 27.09.2018. године Апелациони суд у Новом Саду предложио је Врховном касационом суду одлучивање о ревизији тужилаца у смислу члана 395. Закона о парничном поступку.
По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужилаца као изузетно дозвољеној, у смислу члана 395. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ 125/04, 111/09), који се примењује на основу члана 506. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11). Наиме, у решењу којим се Врховном касационом суду предлаже одлучивање о ревизији тужилаца као изузетно дозвољеној, Апелациони суд у Новом Саду није образложио у чему се састоји потреба разматрања правних питања од општег интереса, односно потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.
Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 401. став 2. ЗПП и утврдио да ревизија није дозвољена.
У тужби поднетој суду 12.09.2008. године вредност предмета спора означена је на 100.000,00 динара.
Будући да је побијена другостепена пресуда донета након ступања на снагу Закона о изменама и допунама ЗПП („Службени гласник РС“ 55/14), на ревизијски цензус примењује се одредба члана 23. став 3. тог закона, по којој је ревизија дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ако нису правноснажно решени до дана ступања на снагу тог закона.
С обзиром да вредност предмета спора очигледно не прелази ревизијски цензус из наведене законске одредбе, то ревизија није дозвољена.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке, на основу члана 404. ЗПП.
Председник већа – судија
Бисерка Живановић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
