Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Данијеле Николић, Драгане Бољевић и Слађане Накић Момировић, чланова већа, у парници тужиоца АА из села ..., Општина ..., чији је пуномоћник Милан Париповић адвокат из ... против тужене ББ из ..., чији је пуномоћник Бојан Крстић адвокат из ..., ради сметања државине, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против решења Вишег суда у Ваљеву Гж 619/21 од 15.07.2021. године, у седници већа одржаној 14.04.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужене изјављена против одлуке из првог става изреке решења Вишег суда у Ваљеву Гж 619/21 од 15.07.2021. године.

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужене изјављеној против одлуке из другог става изреке решења Вишег суда у Ваљеву Гж 619/21 од 15.07.2021. године, и у том делу се ревизија одбацује као недозвољена.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Убу П 426/20 од 03.03.2021. године, исправљеним решењем истог суда П 426/20 од 24.05.2021. године, у првом ставу изреке утврђено је да је тужилац био у последњем мирном стању државине кп.бр. .. и .. обе уписане у ЛН .. КО ..., све до 18.08.2020. године када га је тужена сметала у државини тако што му је забранила да улази у ове непокретности. У другом ставу изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев у делу којим је тужилац тражио да се утврди да га је тужена сметала у државини истих непокретности и дана 22.08.2020. године тако што му је послала писмо описане садржине. У трећем ставу изреке обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 79.500,00 динара.

Решењем Вишег суда у Ваљеву Гж 619/21 од 15.07.2021. године, у првом ставу изреке одбачена је као недозвољена жалба тужене против одлуке из другог става изреке првостепеног решења. У другом ставу изреке одбијена је жалба тужене и потврђено првостепено решење у првом и трећем ставу изреке.

Против правноснажног решења донетог у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, а и са позивом на члан 404. ЗПП.

Испитујући побијано решење у односу на одлуку из првог става изреке, а на основу члана 408. у вези са чланом 420. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија тужене у овом делу није основана.

Одредбом члана 420. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да је ревизија увек дозвољена против решења другостепеног суда којим се изјављена жалба одбацује, односно којим се потврђује решење првостепеног суда о одбацивању жалбе изјављене против првостепене пресуде у делу којим је одлучено о главној ствари.

Из списа произилази да је првостепеним решењем, у другом ставу изреке одбијен тужбени захтев у делу којим је тужилац тражио да се утврди да га је тужена сметала у државини парцела писмом које му је послала 22.08.2020. године. Имајући у виду овакву одлуку првостепеног суда, тужена је успела у спору у односу на тужбени захтев за утврђење да је тужиоца сметала у државини означених непокретности слањем писма 22.08.2020. године. Стога је правилан закључак другостепеног суда да тужена нема правни интерес да побија решење у овом делу у смислу члана 378. став 3. ЗПП, па је другостепени суд правилном применом члана 389. став 1. ЗПП одбацио као недозвољену жалбу тужене у овом делу.

Врховни касациони суд је оценио као неосноване наводе ревизије због разлога који су већ наведени у овој одлуци па је применом члана 414. у вези са чланом 420. ЗПП одлучио као у првом ставу изреке овог решења.

Одлучујући о изузетној дозвољености ревизије против побијаног решења у преосталом делу, на основу члана 404. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да нема разлога за одлучивање о посебној ревизији.

Чланом 404. став 1. ЗПП прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени услови за одлучивање о ревизији прописани чланом 404. став 1. ЗПП. Ревизија тужене указује на конкретно чињенично-правно питање и на погрешну примену материјалног права, а не и на разлоге из члана 404. Закона о парничном поступку.

Испитујући дозвољеност ревизије у преосталом делу на основу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија тужене није дозвољена.

Одредбом члана 452. став 5. ЗПП прописано је да против решења донетих у парницама због сметања државине ревизија није дозвољена.

У конкретном случају, тужена ревизијом побија другостепено решење којим је одлучено о сметању државине, па ревизија у смислу цитираног члана закона није дозвољена.

На основу члана 404. и 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић