Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 6919/2021
10.11.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Јелице Бојанић Керкез и Весне Субић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Радица Костадиновић, адвокат из ..., против туженог Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду Гж 3621/20 од 24.03.2021. године, у седници од 10.11.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Вишег суда у Београду Гж 3621/20 од 24.03.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П 1404/19 од 24.09.2019. године, ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље да јој тужени исплати 6.590,03 динара у појединачним месечним износима са припадајућом законском затезном каматом за период од априла 2014. године закључно са децембром 2018. године. Ставом другим изреке одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова парничног поступка.

Пресудом Вишег суда у Београду Гж 3621/20 од 24.03.2021. године, ставом првим изреке одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против другостепене пресуде, тужиље благовремено је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. важећег Закона о парничном поступку – ЗПП. Наиме, нижестепене пресуде донете су у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда у предметима са истим чињеничним и правним основом, који се односе на накнаду штете на име трошкова доставе пензије на кућну адресу. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.