Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 1120/21 од 12.08.2021. године, првим ставом изреке, жалба туженог је одбијена и првостепена пресуда у делу у коме је усвојен тужбени захтев и одлучено о трошковима поступка потврђена. Другим ставом изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова поступка по жалби.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију, побијајући је због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду, применом члана 408. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11...18/20), па је нашао да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Указивање туженог на битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП учињене пред другостепеним судом је неосновано, јер у поступку пред другостепеним судом није дошло до пропуста у примени или до погрешне примене које од одредаба овог закона.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиљи је по основу правноснажног решења о развргнућу имовинске заједнице Основног суда у Новом Саду П1 196/19 од 12.03.2020. године, припало власништво на 1203/1437 дела парцеле број ..., површине 1437м2, и искључиво власништво на парцели ... површине 664м2. На основу наведеног решења поднет је захтев за упис промене о чему је издата потврда надлежног РГЗ. Тужиља је предметне парцеле стекла наслеђивањем, а исте се налазе у власништву породице тужиље још од њеног деде, а све до 2000. године земљиште се користило као пољопривредно, од када је основна парцела 3575 (од које су касније настале предметне парцеле) ушла у грађевинско подручје. Према важећем плану Генералне регулације насељеног места ... кат.парцела број ... (раније део парцеле 3575/10) планирана је за површину јавне намене регулацију улице ... у ... и приведене фактички намени од 160м2. Парцела број ... је важећим планом Генералне регулације намењена за Улицу ... и у природи целом својом површином од 1437м2 у саставу је те улице уз постојећу изграђену инфраструктуру (вода, струја, телефон, насути туцаник) и користи је неограничен број лица за јавни саобраћај, пошто је повезана у систем улица преко ... улице. Тужиљи није исплаћена накнада у новцу за део земљишта који је експроприсан, нити је за предметну парцелу вођен поступак експропријације. Вештачењем је утврђена тржишна вредност парцела спрам површине приведене намени идеалног сувласничког дела тужиље (за парцелу број 3575/12 у делу од 1203/1473м2 која је приведена намени у целости, односно за површине од 1203м2 колики је сувласнички удео тужиље и парцелу број ... која је приведена намени у површини од 160м2 од укупних 664м2), тако да укупна тржишна вредност за 1363м2 (имајући у виду тржишну вредност од 4.962,56 м2) износи 6.763.969,28 динара, при чему је вештак узео у обзир и вредност Пореске управе од 15.04.2019. године коју је прихватио приликом свог обрачуна.

Код овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су правилном применом материјалног права обавезали туженог да исплати новчану накнаду тужиљи због извршене фактичке експропријације земљишта.

Одредбом члана 58. Устава Републике Србије, између осталог, прописано је да се јемчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона (став 1.) као и да право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона и да је учињено уз накнаду која не може бити нижа од тржишне (став 2.).

Одредбом члана 2. став 1. тачка 6. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“ број 72/09...145/14) прописано је да је површина јавне намене простор одређен планским документом за уређење или изградњу јавних објеката или јавних површина за које се утврђује општи интерес у складу са посебним законом (улице, тргови, паркови и друго).

Одредбом члана 10. Закона о јавној својини („Службени гласник РС“, број 72/11...104/16) поред осталог, прописано је: да добрима у општој употреби у јавној својини, у смислу тог закона, сматрају се оне ствари које су због своје природе намењене коришћењу свих и које су као такве одређене законом – јавни путеви, јавне пруге, мост и тунели на јавном путу, прузи или улици, улице, тргови, јавни паркови, гранични прелази и друго (став 2.); да свако има право да добро у општој употреби користи на начин који је ради остваривања те намене прописан законом, односно одлуком органа и правног лица која су та добра дата на управљање (став 5.); да су добра у општој употреби у својини Републике Србије, изузев путева II реда који су у својини аутономне покрајине на чијој територији се налазе као и изузев некатегорисаних путева, општинских путева и улица (који нису део аутопутеви државног пута I и II), тргова и јавних површина, који су у својини локалне самоуправа на чијој територији се налазе (став 7.).

У овом случају, спорно земљиште је планским актом – регулационим планом насеља Ветерник одређено за улицу и саобраћајницу коју користи неограничен број лица за јавни саобраћај и у природи јесте улица која има свој назив. Због тога је оно, сагласно цитираним одредбама Закона о јавној својини, постало добро у општој употреби у јавној својини туженог као јединице локалне самоуправе, које као улицу свако има право да користи на начин који је ради остваривања те намене прописан законом и подзаконским актима. На тај начин извршена је „фактичка експропријација“ која настаје када се на земљишту граде путеви, инфраструктурни и други објекти у јавном интересу, иако не постоји решење о експропријацији, односно изузимању земишта. Тужиља је фактички лишена права својине, са свим атрибутима из члана 3. Закона о основама својинскоправних односа, и није дужна да трпи штетне последице зато што надлежни орган није спровео управни поступак и донео решење о експропријацији (изузимању из поседа) које би било основ за исплату новчане накнаде.

Тужени је обвезник исплате накнаде јер се спорне парцеле на којима је тужиља и даље уписана као власник, односно корисник, користе као улица – добро у општој употреби и у јавној својини, на којем тужени има право својине у складу са чланом 10. став 7. Закона о јавној својини. Висина ове накнаде, која тужиљи припада на основу члана 1. Протокола 1. уз Европску конвенцију и на основу члана 58. Устава Републике Србије, одређена је према тржишној вредности земљишта према налазу и мишљењу судског вештака који су судови прихватили, а тужени није предложио ново вештачење у смислу члана 271. ЗПП.

Имајући изложено у виду, нису основани ревизијски наводи туженог о погрешној примени материјалног права, засновани на ставу ревидента да тужени није обвезник накнаде, јер ниједном својом радњом није депоседирао тужиљу. Тужени је титулар права јавне својине на спорном земљишту које је фактички (без правноснажног решења о експропријацији, односно изузимању из поседа) претворено у добро у општој употреби – улицу, а исто за такву намену предвиђено је одговарајућим планским актом.

Неосновани су наводи ревизије којима се оспорава правилна примена материјалног права. Ово тим пре, што се у ревизији понављају наводи који су истицани у жалби против првостепене пресуде, које наводе је другостепени суд правилно оценио као неосноване и за ту оцену дао јасне и довољне разлоге, које овај суд у свему прихвата. У преосталом делу ревизија оспорава правилност утврђеног чињеничног стања и ставља примедбе на оцену доказа из члана 8. ЗПП, због којих се ревизија не може изјавити према члану 407. став 2. ЗПП.

Из изнетих разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Добрила Страјина,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић