.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 7460/2022
14.07.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Марине Милановић, председника већа, Бранке Дражић и Гордане Џакула, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Наташа Вучелић, адвокат из ..., против тужене ББ из ..., ради исељења, одлучујући о ревизији тужене, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 727/21 од 18.03.2021. године, на седници одржаној 14.07.2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене, изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 727/21 од 18.03.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Први основни суд у Београду, пресудом П 394/19 од 13.05.2020. године, усвојио је тужбени захтев тужиоца, тако што је обавезао тужену да се са свим лицима и стварима исели из стана број ..., који се налази у ..., у улици ... број ..., у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде (став први изреке). Одбио је предлог тужиоца да суд одреди привремену меру, којом се налаже туженој да са свим лицима и стварима исели из стана број ... који се налази у..., у улици ... број ... (став други изреке). Обавезао је тужену да исплати тужиоцу на име накнаде трошкове парничног поступка износ од 66.050,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде (став трећи изреке).
Апелациони суди у Београду, пресудом Гж 727/21 од 18.03.2021. године, одбио је као неосноване жалбе странака и потврдио пресуду Првог основног суда у Београду П 394/19 од 13.05.2020. године, у ставу првом и другом изреке (став први изреке). Преиначио је решење о трошковима парничног поступка садржано у ставу трећем изреке исте пресуде, тако што је обавезао тужену да исплати тужиоцу на име парничних трошкова уместо износа досуђеног првостепеном пресудом износ од 29.300,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде (став други изреке). Одбио је захтев тужиоца за досуђење трошкова другостепеног поступка (став трећи изреке).
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено и лично изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.
Врховни касациони суд је испитујући дозвољеност ревизије у границама својих овлашћења, на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 2. а у вези члана 413. Закона о парничном поступку – ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18 и 18/20), утврдио да изјављена ревизија од стране тужене није дозвољена.
У ревизији је као подносилац ревизије означена „ВВ“. Ревизија садржи потпис подносиоца ревизије.
Одредбом члана 85. став 6. ЗПП, је прописано, да, странку мора да заступа адвокат у поступку по ванредним правним лековима, изузев ако је сама адвокат. Одредбом члана 410. став 2. тачка 2. ЗПП, да, ревизија је недозвољена ако ревизија није изјављена преко пуномоћника адвоката, изузев када је странка адвокат.
Према томе, како је тужена лично изјавила ревизију, као ванредни правни лек, а не посредством пуномоћника, адвоката, односно није изјављена од стране лица из реда адвоката, то ревизија тужене није дозвољена, на основу цитираних одредби члана 85. став 6. и 410. став 2. тачка 2. ЗПП.
Исто тако, ревизија не би била дозвољена ни на основу одредбе члана 403. став 3. ЗПП, а у вези одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, с обзиром на то да је према образложењу првостепене пресуде и налога за плаћање судске таксе, такса на тужбу одређена у износу од 1.900,00 динара, што одговара вредности предмета спора до 10.000,00 динара, сходно Тарифном броју 1. став 1. тачка 1. Закона о судским таксама („Службени гласник РС“ број 28/94 ... 95/18) и не прелази меродавну вредност за дозвољеност ревизије од 40.000 евра у динарској противвредности.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 413. ЗПП, одлучио као у изреци.
Председник већа – судија
Марина Милановић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
