Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 76/2020
03.03.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Зоране Делибашић и Гордане Комненић, чланова већа, у правној ствари предлагача АА из ..., чији је пуномоћник Дејан Живановић, адвокат из ..., против противника предлагача „Железнице Србије“ а.д. Београд, ради доношења решења које замењује уговор о закупу стана, одлучујући о ревизији Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда, чији је пуномоћник Драган Савић, адвокат из Београда, изјављеној против решења Вишег суда у Неготину Гж 407/19 од 08.08.2019. године, у седници одржаној 03.03.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда, изјављена против решења Вишег суда у Неготину Гж 407/19 од 08.08.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Првог основног суда у Београду Р1 113/15 од 21.02.2017. године, које је исправљено решењем истог суда од 19.07.20017. године, одбачен је као недозвољен и неблаговремен предлог за понављање поступка Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда од 16.09.2016. године.

Решењем Вишег суда у Неготину Гж 407/19 од 08.08.2019. године, ставом првим изреке жалба Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда је одбијена, као неоснована и потврђено решење Првог основног суда у Београду Р1 113/15 од 21.02.2017. године, које је исправљено решењем истог суда од 19.07.20017. године. Ставом другим изреке одбијен је захтев предлагача за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажног решења донетог у другом степену, Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда је изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану одлуку, применом одредбе члана 420, у вези члана 408. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“ број 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), па је нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према стању у списима, решењем Првог основног суда у Београду Р1 113/15 од 23.12.2015. године утврђено је да је повучен предлог за доношење привремене мере од 23.12.2015. године; усвојен је предлог па је утврђено да је предлагач закупац на неодређено време на стану у ..., Булевар ... бр. .., ближе одређен у овом ставу изреке, а који стан ће користити сама, те да има сва права и обавезе закупца на неодређено време, а што је противник предлагача дужан да призна и трпи, као и да ово решење замењује уговор о закупу стана на неодређено време, све док такав уговор не буде закључен по одредбама Закона о становању РС; обавезан је предлагач да на име закупа наведеног стана плаћа закупнину одређену прописима за станове у државној својини у висини коју одређује Јавно предузеће за стамбене услуге Београд и обавезан је противник предлагача да предлагачу накнади трошкове поступка од 108.780,00 динара, те да је у образложењу наведено да предметни стан предлагач користи, као и да је 23.02.2010. године сачињен записник о примопредаји наведеног простора од стране ЈП „Железнице Србије“ предлагачу. Наведено решење достављено је пуномоћнику предлагача и противнику предлагача 03.02.2016. године. Како на наведену одлуку није изјављена жалба, постала је правноснажна 19.02.2016. године. Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда је 16.09.2016. године поднела предлог за понављање поступка наводећи да га подноси као активно легитимисано лице, јер се правно дејство решења односи и на Дирекцију, те да је у наведеној правној ствари требало да има својство умешача са положајем јединственог супарничара, у смислу одредбе члана 210. Закона о парничном поступку, као и да јој је незаконитим поступањем било онемогућено да учествује у поступку и расправља пред судом, те да су испуњени услови прописани чланом 426. тачка 2. и 3. Закона о парничном поступку за понављање поступка. Првостепени суд је одбацио као недозвољен и неблаговремен предлог Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда за понављање поступка оценивши да је предлог поднет од стране лица које није учествовало као странка у ванпарничном поступку, као и да је предлог поднет по протеку рока прописаног чланом 428. ЗПП. Другостепени суд је у побијаном решењу одбио жалбу Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда.