У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП, на коју ревизија указује, није предвиђена као разлог за изјављивање ревизије, чланом 407. став 1. тачка 1 - 3 ЗПП. У поступку пред другостепеним судом није дошло до пропуста у примени или до погрешне примене одредаба овог закона, па нема ни битне повреде из члана 374. став 1. овог закона. При доношењу побијане пресуде, другостепени суд је прихватио чињенично стање утврђено првостепеном пресудом, навео разлоге о битним чињеницама чија тачност није доведена у питање, оценио битне жалбене наводе и навео разлоге које је узео у обзир по службеној дужности, те поступио у складу са одредбама члана 396. став 1. и 2. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била у радном односу код тужене у периоду од 16.04.1987. године до 01.04.2007. године. У току рада била је распоређена на пословима руководиоца лабораторије за биотехнологију у Центру за базне технологије од 01.07.2002. године, на послове директора Центра за базне технологије у Институту (анексом уговора о раду од 17.08.2005. године) и на послове вишег научног сарадника у лабораторији за биотехнологију у истом центру (анексом од 20.11.2006. године). У опису радних задатака тужиље, било је између осталог, креирање, планирање и активно учествовање у реализацији истраживачких и развојних програма истраживачко-развојних пројектних тимова. Идеја о увођењу новог базног производа - инактивисаног пивског квасца са Фе покренута је у децембру 1999. године у Институту у Лабораторији за биотехнологију. Након лабораторијских истраживања која су трајала током 2001. године, кренуо је полуиндустријски развој овог производа који је реализован до 2003. године, од јануара 2004. године до јуна 2006. године почела је фаза технолошког развоја производа у индустријским размерама и у овој фази је реализовано осам серија у статусу експерименталне производње. Тужиља је као вођа тима руководила и радила на технологији аеробног гајења квасца и била аутор технологије и вођа пројекта који је отпочео на њену иницијативу у 2002. години. Након дефинисаних параметара производње у ЕП8 као основом за израду финалног производа у виду препарата Олигогал ФЕ, код тужене су уследиле три репродуктивне серије. Тужиља је учествовала у изради последње серије ЕП8. Производња у индустријским размерама препарата Олигогал Фе резултирао је појавом тог препарата тужене на тржишту у 2008. години.

На основу вештачења од стране Технолошко-металуршког факултета је утврђено да технологија аеробног гајења квасца на подлози обогаћеној гвожђем представља унапређени производ у односу на пивски квасац који је споредан производ индустрије пива коме би било додато двовалентно гвожђе, да технологија аеробног гајења квасца на подлози обогаћеној гвожђем представља основу за израду финалног производа Олигогал Фе у коме поред активне супстанце постоје и други додаци који су стандардни за израду таблетираних производа а који не представљају основу за тај препарат, те да испуњава услове за техничко унапређење у време настанка и представља иновацију. Након шарже ЕП-8 на којој је тужиља радила као вођа тима у развоју програма, код тужене није уследио нови развој основе за израду финалног производа у виду препарата Олигогал ФЕ. Тужена у спроведеном поступку није доказала да је производ Олигогал ФЕ заснован на технологији производа Олигал СЕ.

Тужиља није доказала да је туженој поднела писани захтев за признавање техничког унапређења. Тужбу у овом поступку тужиља је поднела 15.05.2009. године. Захтев за признање патента који је поднела 14.11.2002. године одбијен је решењем Завода за интелектуалну својину од 17.11.2010. године.

Код овако утврђеног чињеничног стања, пресудама нижестепених судова усвојен је тужбени захтев за утврђење да технологија за израду активне супстанце пивски квасац са органским везаним гвожђем као основом за израду финалног производа у виду препарата Олигогал ФЕ представља техничко унапређење тужиље. Оцењено је да тужиља није преклудирана у праву на подношење тужбе, с обзиром да се у конкретном случају ради о тужби за утврђење својства проналазача, односно својства аутора техничког унапређења из члана 88. Закона о патентима („Службени лист СРЈ“ бр. 15/95, 35/95, 28/96), код које је изричито законом прописано да рок за подношење тужбе није ограничен. Применом члана 109. наведеног закона којим су прописани услови за постојање техничког унапређења, са упориштем на налазу и мишљењу вештака Технолошко-металуршког факултета, нижестепени судови су закључили да технологија за израду активне супстанце пивски квасац са органски везаним гвожђем као основом за израду финалног производа у виду препарата Олигогал ФЕ представља техничко унапређење тужиље и о томе дали разлоге засноване на утврђењу битних чињеница, насупрот којих тужена није доказала да су заправо постојале две линије развоја финалног производа Олигогал ФЕ, а на начин подобан да се то питање расправи у судском поступку, те о основаности захтева одлучили у складу са правилима о терету доказивања прописаним у члану 231. ЗПП. Пропуст доказне дужности тужене, насупрот доказне преклузије (члан 314. ЗПП), не може се отклонити на начин наведен у поступку по ванредном правном леку (саслушањем одређеног лица као сведока).

Неосновано се ревизијом тужене оспорава правилност примене материјалног права од стране нижестепених судова код оцене о основаности тужбеног захтева, наводима да је према изјашењењу вештака технологија аеробног гајења квасца унапређени производ у односу на пивски квасац, али да та технологија није послужила као основа за финални производ Олигогал ФЕ, већ да је тужена за тај препарат користила пивски квасац из БИП-а и да технологија која се користила у производњи овог препарата није дело тужиље већ су аутори запослени код тужене који су и наведени у призводној документацији, да ни вештачењем није потврђено да је поступак описан у патентној пријави тужиље коришћен у производној документацији, као и да не постоји техничко унапређење производа јер је производ Олигогал ФЕ био нов и није могао бити унапређен. Овим се у суштини понављају раније истицане тврдње које су биле предмет оцене нижестепених судова, а у суштини оспорава чињенично утврђење, оцена доказа и резулатат расправљања. То, међутим, у поступку по ревизији није дозвољено. Одредбом члана 407. став 2. ЗПП је прописано да ревизија не може да се изјави због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, осим у случају из члана 403. став 2. овог закона, а побијана пресуда није донета применом наведене законске одредбе, па оспоравање утврђеног чињеничног стања и оцене доказа није дозвољено у ревизијском поступку. Предмет тужбеног захтева ограничен је на утврђење и дужност тужене да трпи утврђење да одређена технологија представља техничко унапређење тужиље као њеног аутора, којој се на тај начин према туженој пружа заштита права на ауторство, а не обухвата остваривање других права или потраживања.

Из изнетих разлога, наводи ревизије не могу довести до другачије оцене о основаности тужбеног захтева.

Код изнетог стања ствари, ревизијски суд прихвата разлоге другостепеног суда као потпуне и правилне и на њих упућује, налазећи да није потребно да детаљније образлаже пресуду, јер се тиме не био постигло ново тумачење права нити допринело уједначеном тумачењу права, сагласно члану 414. став 2. ЗПП.

Из изнетих разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић