Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 794/2021
31.03.2021. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија Jасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Весне Субић, Гордане Комненић и Весне Поповић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Божидар Николић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Анкица Мишков, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2484/20 од 05.11.2020. године, у седници од 31.03.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2484/20 од 05.11.2020. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2484/20 од 05.11.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом због пропуштања Основног суда у Врбасу, Судска јединица у Кули П 292/2020 од 01.07.2020. године, усвојен је тужбени захтев и тужени обавезан да тужиљи исплати 599.493,75 динара са законском каматом од 28.06.2018. године до исплате, и да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 9.000,00 динара са законском затезном каматом од извршности одлуке до исплате.Тужиља је ослобођена плаћања судских такси.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 2484/20 од 05.11.2020. године, ставом првим изреке делимично је укинута првостепена пресуда у делу којим је одлучено о законској затезној камати на трошкове парничног поступка, а у преосталом делу жалба туженог је одбијена и првостепена пресуда потврђена. Ставом другим изреке одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против другостепене пресуде, тужени је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. важећег Закона о парничном поступку . Наиме, ревизијом се указује на битне повреде одредаба парничног поступка, због којих се посебна ревизија не може поднети, као и на погрешну примену материјалног права, али се не указује на законске разлоге за изузетну дозвољеност ревизије. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.