Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 8311/2023
28.06.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужилаца АА и ББ, обоје из ..., чији су пуномоћници Драган Драгићевић и Митар Ђенисић, адвокати из ..., против тужених ВВ, ГГ и ДД, свих из ..., чији је пуномоћник Саша Алексић, адвокат из ..., ради утврђења права својине по тужби и исељења по противтужби, одлучујући о ревизији тужилаца, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 7698/20 од 14.09.2022. године, у седници већа одржаној дана 28.06.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужилаца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 7698/20 од 14.09.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 7698/20 од 14.09.2022. године, одбијена је као неоснована жалба тужилаца и потврђена пресуда Основног суда у Ваљеву П 1079/18 од 23.09.2020. године, којом је одбијен тужбени захтев да се утврди да ¼ дела имовине коју чине кп. .. к.о. ..., површине 0.05.00 ха и породична стамбена зграда уписана као зграда број .., у л.н. .. представља стицање у брачној заједници сада покојне ЂЂ, а усвојен је противтужбени захтев и тужиоци обавезани да се са лицима и стварима иселе из куће која се налази на кп. .. к.о. ... и исту предају у државину туженој ДД, те тужиоци обавезани да туженима као солидарним повериоцима надокнаде парничне трошкове у износу од 354.000,00 динара, а туженој ДД и 30.800,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиоци су позивом на одредбе члана 403. ставови 1. и 3. ЗПП и члана 208. Породичног закона, благовремено изјавили ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП које су учињене у постуку пред другостепеним судом и погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр 72/11 ... 18/20), Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Предмет тужбеног захтева је утврђење својинског удела покојне мајке тужилаца на непокретности по правном основу стицања у породичној заједници, а предмет конексног противтужбеног захтева је исељење тужилаца из ове непокретности. Вредност предмета спора (члан 33. став 2. ЗПП) по тужби је 1.200.000,00 динара, а по противтужби 10.000,00 динара.

Тужиоци ревизију изјављују позивом на одредбу члана 208. Породичног закона, која предвиђа да је ревизија увек дозвољена у поступцима у вези са породичним односима, осим ако тим законом није другачије одређено.

По становишту Врховног суда изјављена ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 2. тачка 1. ЗПП предвиђено је да је ревизија увек дозвољена ако је то посебним законом прописано. Став 3. истог члана закона предвиђа да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Чланови 201. – 208. Породичног закона садрже заједничке одредбе везане за десети део Породичног закона, чији је наслов „Поступци у вези са породичним односима“ и поднаслов „Поступак пред судом“. По члану 201., одредбама овог дела закона уређују се посебни парнични поступци у вези са породичним односима. По члану 202. на поступак суда који је у вези са породичним односима примењују се одредбе закона којим се уређује парнични поступак, ако овим законом није другачије одређено. По члану 208. ревизија је увек дозвољена у поступцима у вези са породичним односима, осим ако овим законом није другачије одређено. Законодавац потом одредбама чланова 209. – 289. регулише посебна правила везана за поступке пред судом у вези са породичним односима. Ове одредбе не садрже посебна правила поступка у парницама са захтевима који се односе на имовинскоправне односе супружника, односно чланова породичне заједнице, за разлику од материјалноправне регулативе везане за ове односе, која је садржана у члановима 168. – 190., односно 195. и 196. Породичног закона.

Произилази да је за оцену дозвољености ревизије у имовинскоправном спору супружника, односно чланова породичне заједнице меродаван режим из члана 403. став 3. ЗПП.

Тужба је поднета дана 16.07.2018. године, вредност предмета спора по тужби од 1.200.000,00 динара по средњем курсу Народне банке Србије на тај дан од 118,04 динара за један евро представља динарску противвредност 10.166 евра, што са вредношћу предмета спора по противтужби од 10.000,00 динара, не прелази прописани имовински цензус који омогућује изјављивање ревизије.

Из изнетих разлога, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.