Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 8378/2022
14.07.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бисерке Живановић, председника већа, Споменке Зарић, Гордане Комненић, Добриле Страјина и Зорана Хаџића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., против туженог ЈП „Водовод“ Врање, чији је пуномоћник Александра Стошић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 1108/21 од 22.02.2022. године, у седници од 14.07.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Врању Гж 1108/21 од 22.02.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Врању П 1783/19 од 08.04.2021. године, ставом првим изреке, укинути су у целости платни налози Основног суда у Врању наведени овим делом изреке и тужбени захтев тужиоца је одбијен као неоснован. Ставом другим изреке тужилац је обавезан да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 70.500,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Пресудом Вишег суда у Врању Гж 1108/21 од 22.02.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против другостепене пресуде, тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. важећег Закона о парничном поступку – ЗПП, јер у конкретном случају нема потребе за уједначавањем судске праксе, као ни других законских разлога за изузетну дозвољеност ревизије предвиђених наведеном одредбом. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.