.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 8473/2022
08.09.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Драгане Бољевић, Марине Милановић и Весне Станковић, чланова већа, у поступку ради заштите права на суђење у разумном року предлагача ЈКП „Јединство“ Бојник, кога заступа Зоран Марковић адвокат из ..., одлучујући о ревизији предлагача изјављеној против решења Вишег суда у Лесковцу Ржг 54/22 од 19.05.2022. године, у седници већа одржаној 08.09.2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији предлагача изјављеној против решења Вишег суда у Лесковцу Ржг 54/22 од 19.05.2022. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија предлагача изјављена против решења Вишег суда у Лесковцу Ржг 54/22 од 19.05.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Вишег суда у Лесковцу Ржг 54/22 од 19.05.2022. године одбачена је као недозвољена жалба предлагача изјављена против решења Основног суда у Лебану Р4 П 68/22 од 05.04.2022. године, којим је одбачен приговор ради убрзања поступка поднет од стране предлагача у правној ствари Основног суда у Лебану П 1704/21.
Против правноснажног решења донетог у другом степену, предлагач је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и предложио да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, на основу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку.
Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 1. и став 6. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11...18/20), Врховни касациони суд је нашао да изјављена ревизија није дозвољена.
Предлагач је Основном суду у Лебану поднело приговор ради убрзања поступка у предмету П 1704/21, сматрајући да јој је повређено право на суђење у разумном року.
Основни суд у Лебану је решењем Р4 П 68/22 од 05.04.2022. године године одбацио приговор предлагача са поуком да против наведеног решења није дозвољена жалба, а другостепени суд је побијаним решењем Ржг 54/22 од 19.05.2022. године одбацио жалбу предлагача као недозвољену.
Одредбама Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, бр.40/15), регулисан је поступак који се води ради заштите права на суђење у разумном року. Одредбом члана 3. став 1. наведеног Закона прописано је да у поступку одлучивања о приговору усмена расправа се не одржава, а на остала питања сходно се примењује закон којим се уређује ванпарнични поступак.
Законом о ванпраничном поступку („Службени гласник СРС“ бр.25/82,48/88, и“ Службени гласник РС“ бр. 46/95,18/2005,85/2015,45/2013, 55/2014, 6/2015,106/2015) чланом 27. став 2. прописано је да је у поступку у коме се одлучује о имовинско- правним стварима ревизија дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско-првним споровима, ако овим или другим законом није другачије одређено.
У конкретном случају не ради се о имовинскоправном спору већ о ванпарничном поступку ради заштите права на суђење у разумном року, па како одредбама Закона о парничном поступку није прописана могућност изјављивања ревизије против правноснажног решења донетог у поступку по приговору ради убрзања поступка и утврђивања повреде права на суђење у разумном року, то ни ревизија није дозвољена.
Ценећи испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије (члан 404.ЗПП) Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени законски услови за одлучивање о посебној ревизији предлагача, с обзиром на то у овој врсти поступка, према члану 27. Закона о ванпарничном поступку, ревизија није дозвољена.
На основу изнетог, Врховни касациони суд је на основу члана 413. ЗПП одлучио као у изреци.
Председник већа – судија
Бранислав Босиљковић,с.р.
За тачност отправка
управитељ писарнице
Марина Антонић
