Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану одлуку, у смислу одредбе члана 408. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 72/11...87/18), па је нашао да ревизија тужене није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ревизијом тужене се указује на повреде поступка због којих се ревизија не може да изјави, у смислу одредбе члана 407. став 1. истог Закона.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је мајка тужене и њих две су заједно живеле до јануара 2006. године, када се тужена удала и преселила у стан свог супруга. Од тада су се односи парничних странака пореметили, а временом су постајали све лошији због већег броја парница које су њих две водиле поводом имовине. Тужиља борави у Геронтолошком центру у ... почев од 13.07.2017. године, у коме цена смештаја месечно износи 33.000,00 динара, што је више од тужиљине пензије која износи 27.362,86 динара. Остатак до пуне цене смештаја надокнађује се из државног буџета, из ког тужиља такође, за личне потребе, добија џепарац од 3.000,00 динара месечно. Тај износ јој није довољан за основне егзистенцијалне потребе, обзиром да тужиља има здравствене проблеме, висок крвни притисак и обољење штитне жлезде, због чега је принуђена да купује лекове. Тужена је запослена у Дому здравља ''ВВ'', где остварује месечну зараду од 34.108,00 динара, а има и кредит у износу од 600.000,00 динара, са роком отплате од 8 година, тако да месечна рата кредита, који отплаћује, износи 11.672,35 динара. Родитељи су туженој поклонили стан, а тај стан тужена је поклонила свом супругу, који није запослен али обавља повремене послове од којих месечно остварује приход од око 80,00 евра. Власник је још једног стана који не издаје у закуп, а има обавезу издржавања сина старог 21 годину који се налази на редовном школовању. Тужиља је рођена 1948. године и није способна за рад, а тужена је рођена 1975. године и радно је способна.

Врховни касациони суд налази да је, код овако утврђеног чињеничног стања, другостепени суд правилно обавезао тужену да на име доприноса за издржавање тужиље плаћа месечно износ од 5.000,00 динара, сваког 01.-05.-ог у месецу за текући месец, почев од 03.04.2017. године па убудуће, док за то постоје законски услови или се обавеза не измени другом судском одлуком, јер тужиља као родитељ који је неспособан за рад и нема довољно средстава за издржавање, има право на издржавање од тужене, као свог пунолетног детета, сразмерно њеним могућностима.

Издржавање родитеља прописано је одредбом члана 156. Породичног закона тако што, у смислу става 1. те одредбе Закона, родитељ који је неспособан за рад, а нема довољно средстава за издржавање, има право на издржавање од пунолетног детета или другог крвног сродника у правој нисходној линији, односно од малолетног детета које стиче зараду или има приходе од имовине, сразмерно његовим могућностима. Ставом 2. те одредбе Закона, прописано је да нема право на издржавање родитељ ако би прихватање његовог захтева за издржавање представљало очигледну неправду за дете, односно другог крвног сродника.

Тужиљина пензија није довољна да задовољи њене основне потребе, а она не поседује имовину од које би могла да остварује приходе, док је тужена радно способна, нема обавезу издржавања неког другог лица, нити прихватање захтева за издржавање тужиље представља за тужену очигледну неправду, имајући у виду да се тужиља о туженој старала и издржавала је све до удаје и напуштања заједничког домаћинства.

Критеријуми одређивања издржавања прописани су одредбом члана 160. Породичног закона, тако што се, у смислу става 1. те одредбе Закона, издржавање одређује према потребама повериоца и могућностима дужника издржавања, при чему се води рачуна о минималној суми издржавања. Потребе повериоца издржавања зависе од његових година, здравља, образовања, имовине, прихода, те других околности од значаја за одређивање издржавања, а могућности дужника издржавања зависе од његових прихода, могућности за запослење и стицање зараде, његове имовине, његових личних потреба, обавезе да издржава друга лица, те других околности од значаја за одређивање издржавања, сходно ставу 2. и 3. те одредбе закона.

Тужена има могућност да, према утврђеном чињеничном стању, доприноси издржавању своје мајке износом од 5.000,00 динара месечно, почев од дана подношења тужбе па убудуће, јер ће тај износ побољшати квалитет живота тужиље и омогућити јој потпуније задовољење њених потреба док истовремено неће угрозити егзистенцију тужене, као дужника издржавања.

Тужена у ревизији указује да се тужиља одрекла наслеђа након смрти свог оца у корист брата, ГГ, на знатној имовини, која се састоји од више непокретности. Међутим, оставински поступак иза тужиљиног оца вођен је 1996. године, дакле пре више од 20 година. Када се има у виду да је тужиља неспособна за рад и да нема довољно средстава за издржавање, то није околност због које би прихватање тужиљиног захтева за издржавање представљало очигледну неправду за тужену, као њено једино дете.

Неосновани су наводи ревизије тужене да би, с обзиром на степен поремећених односа између странака, била неправда за тужену да доприноси издржавању тужиље за, како тужена тврди, њене луксузне, личне потребе. Супротно тим наводима ревизије, прихватање захтева тужиље за издржавање представљало би очигледну неправду за тужену за случај да тужиља није издржавала тужену и да је занемаривала своје родитељске обавезе. То међутим овде није случај пошто су односи парничних странака били складни све до удаје тужене, а родитељи су тужену издржавали и након стицања пунолетства и поклонили јој свој стан.

Из изложених разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у ставу првом изреке ове пресуде донео у смислу одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Одлуку о захтеву тужене за накнаду трошкова поступка по ревизији, садржану у ставу другом изреке ове пресуде, Врховни касациони суд је донео у смислу одредбе члана 153. став 1. и 165. став 1. Закона о парничном поступку, имајући у виду да тужена није успела у поступку по ревизији, па јој не припада право на накнаду трошкова тог поступка.

Председник већа – судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић