Апелационог суда у Нишу је, пресудом Гж 5052/23 од 10.01.2024. године, одбио, као неосновану, жалбу тужиоца и потврдио пресуду Основног суда у Врању П 4019/2021 од 03.10.2023. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је изјавио благовремену ревизију због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.

Тужени ЈП ''Емисиона техника и везе'' Београд, је доставио одговор на ревизију тужиоца, захтевајући накнаду трошкова ревизијског поступка.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр. 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужиоца прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Предмет тражене правне заштите је, по основном тужбеном захтеву чинидба- уклањање зграде са антенским и радио релејним системом за емитовање програма и металне ограде са парцеле к.п. бр. .. на месту званом ..., уписаном у ЛН бр. .. КО ... и исплата накнаде за употребу туђе ствари, а по евентуалном тужбеном захтеву, установљавање права службености у корист туженог ЈП ''Емисиона техника и везе'' Београд, преко тужиочеве парцеле к.п. бр. .. на месту званом ..., уписаној у ЛН бр. .. за КО ..., као послужног добра и обавезивање тог туженог да тужиоцу плати накнаду за конституисану службеност. Побијана одлука којом је тужбени захтев тужиоца, како основни тако и евентуални, одбијен, заснована је на утврђеном чињеничном стању да је правном претходнику тужиоца, ради изградње кућице и антенског стуба трајно одузет део земљишта, уз накнаду која му је исплаћена, те да је на заузетом земљишту изграђен репетитор за који је издата дозвола, а тужилац је тужбу поднео по протеку више од 30 година од изградње објекта. У ревизији тужиоца указује се на учињену битну повреду одредаба парничног поступка, што није разлог за изјављивање посебне ревизије на основу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, док је погрешна примена мтеријалног права на конкретно утврђено чињенично стање, разлог за изјављивање посебне ревизије само у случају када се ради о спорним правним питањима која су од општег значаја за остваривање и заштиту људских права и обезбеђења стандарда правичног суђења, што овде није случај.

Из тих разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу првом изреке донео применом одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужбу ради чинидбе и стицања без основа тужилац је поднео 22.10.2021. године, а вредност предмета спора је 1.825.200,00 динара.

Имајући у виду да је ово имовинско-правни спор у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да ревизија тужиоца није дозвољена, на основу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Трошкови ревизијског поступка на име ангажовања пуномоћника, адвоката, за састав ревизије и судске таксе, туженом ЈП ''Емисиона техника и везе'' Београд, нису били потребни, у смислу одредбе члана 154. став 1. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 165. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу трећем изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић