Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Весне Поповић, Зоране Делибашић и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужилаца АА и ББ, обоје из ..., које заступа пуномоћник Душанка Ђапић, адвокат из ..., против туженог ВВ из ..., чији је пуномоћник Анкица Мишков, адвокат из ..., ради утврђења права стварне службености, одлучујући о ревизији туженог, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2559/20 од 12.11.2020. године, на седници одржаној 03.03.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2559/20 од 12.11.2020. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2559/20 од 12.11.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Сомбору П 4/18 од 22.07.2020. године, тужбени захтев је усвојен у целости и утврђено да су тужиоци као власници повласног добра, непокретности уписаних у лн број ... КО ..., грађевинско земљиште изван грађевинског подручја у потесу ... ближе описаних у изреци пресуде, стекли право стварне службености на послужном добру, непокретностима уписаним у лн број ... КО ..., грађевинско земљиште изван грађевинског подручја у потесу ..., ближе описаним у изреци пресуде, у складу са налазом вештака од 20.09.2019. године који је саставни део пресуде, што је тужени дужан трпети да тужиоци користе ваздушни простор испод стреха пом.објеката број ... и ... изграђених на парцели ..., да се у описаном делу своје парцеле уздржи од градње и вршења других радњи које би иначе имао право вршити, као и да тужиоци своје право стварне службености упишу у катастар непокретности на основу ове пресуде. Обавезан је тужени да тужиоцима накнади трошкове поступка у износу од 163.000,00 динара са законском затезном каматом почев од дана извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 2559/20 од 12.11.2020. године, ставом првим изреке, жалба туженог је одбијена и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).

Применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/11 и 55/14), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Ценећи испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије, Врховни касациони суд је имао у виду да из навода ревизије туженог не произилази да постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, односно правних питања у интересу равноправности грађана, а не постоји ни потреба новог тумачења права, као ни неуједначена судска пракса, већ се оспорава утврђено чињенично стање, а одлуке нижестепених судова о основаности тужбеног захтева засноване су на примени одговарајућих одредаба материјалног права, па имајући ово у виду, као и да се у конкретном случају ради о парници ради утврђења права стварне службености, у којима одлука о основаности тужбеног захтева и примена материјалног права, зависи од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају, на основу чега овај суд даље налази да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, па је у складу с тим и одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије применом чл. 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради утврђења, поднета је 03.01.2018. године. Вредност предмета спора побијаног дела је 50.000,00 динара.

Имајући у виду да се ради о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев односи на неновчано потраживање, при чему вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра према средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то је Врховни касациони суд нашао да је ревизија недозвољена.

На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић