Рев 982/2016 закон о облигационим односима (члан 280.-285.); побијање дужникових правних радњи

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 982/2016
17.08.2017. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Снежанe Андрејевић, председника већа, Бисерке Живановић и Катарине Манојловић Андрић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Војислав Сележан, адвокат из ..., против тужених ББ из ..., ВВ и ГГ, обојица из ..., власника ортачке радње за малтерисање „ДД“ из ..., чији је пуномоћник Милош Стокић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 3368/15 од 03.02.2016. године, у седници већа одржаној 17.08.2017. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 3368/15 од 03.02.2016. године, исправљене решењем од 23.02.2016. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Сремској Митровици П 19/13 од 19.05.2015. године, ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље да се утврди да је ништав уговор о купопродаји непокретности закључен 05.10.2012. године између туженог ББ као продавца и тужених ВВ и ГГ као купаца, оверен пред Основним судом у Сремској Митровици Ов. ..., за некретнине уписане у лист непокретности ... КО ..., наведене изреком, са уписаним теретом заложним правом првог реда на основу решења Општинског суда у Старој Пазови И 453/05 од 28.05.2005. године, а ради обезбеђења потраживања ЂЂ ... у износу од 35.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу на дан исплате и да се наложи Служби за катастар непокретности ... да изврши успоставу пређашњег земљишно књижног стања, што би тужени били дужни да признају и трпе и да се тужени обавежу да тужиљи накнаде парничне трошкове у износу од 631.500,00 динара. Ставом другим изреке тужиља је обавезана да туженима накнади парничне трошкове у износу од 278.250,00 динара док је у преосталом делу захтев тужених за ислату парничних трошкова одбијен као неоснован. Ставом трећим изреке тужени су обавезани да тужиљи на име парничних трошкова солидарно исплате 46.500,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 3368/15 од 03.02.2016. године, која је исправљена решењем тог суда од 23.02.2016. године, одбијена је жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда.

Против другостепене пресуде, тужиља је благовремено преко пуномоћника изјавила ревизију због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11, 55/14) и утврдио да ревизија тужиље није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

По оцени Врховног касационог суда, у нижестепеним пресудама је правилно примењено материјално право, чл. 280. – 285. Закона о облигационим односима, када је тужбени захтев тужиље одбијен као неоснован. Утврђено је да је тужиља са туженим ББ пред Првим основним судом у Београду закључила поравнање П 91322/10 од 01.11.2011. године, којим се тужени обавезао да тужиљи исплати 868.338,00 динара и 10.000 евра у динарској противвредности у року од 45 дана од закључења поравнања, а по истеку тог рока са законском затезном каматом, као и трошкове поступка. С обзиром да тужени није извршио своју обавезу, тужиља је 13.01.2012. године поднела предлог за извршење пленидбом новчаних средстава са његовог рачуна, а с обзиром да на рачуну није било средстава, тужиља је тражила наплату потраживања продајом некретнине извршног дужника уписане у лист непокретности ... КО ... . Тужени ББ је дана 05.10.2012. године своју непокретност продао туженима по цени од 216.000 евра, а уговорена је сукцесивна исплата купопродајне цене. Спорна непокретност је продата на јавној продаји одржаној 03.10.2013. године, у извршном поступку ради наплате износа од 35.000 евра заложног повериоца „ЂЂ“ и тужиље ради наплате њеног доспелог потраживања. Некретнина је купљена за износ од 2.439.327,13 динара, чиме је намирен заложни поверилац „ЂЂ“ са око 23.000 евра, а остатак дуга од око 12.000 евра према тој банци преузели су тужени, с обзиром да је купац ЕЕ у извршном поступку купио спорну непокретност новцем који су му дали тужени, након чега је он непокретност поклонио туженима.

Према члану 280. став 2. Закона о облигационим односима, сматра се да је правна радња предузета на штету поверилаца ако услед њеног извршења дужник нема довољно средстава за испуњење повериочевог потраживања. Чланом 281. став 1. тог закона прописано је да се теретно располагање може побијати ако је у време располагања дужник знао или могао знати да предузетим располагањем наноси штету својим повериоцима и ако је трећем лицу са којим је или у чију је корист правна радња предузета, то било познато или могло бити познато.

Из утврђеног чињеничног стања и наведених законских одредаба произилази да је тужбени захтев тужиље неоснован, с обзиром да је спорна непокретност туженог ББ продата на јавној продаји од 03.10.2013. године, за износ од 2.439.327,13 динара, који износ није био довољан ни за намирење потраживања заложног повериоца „ЂЂ“, у износу од 35.000 евра у динарској противвредности, па се стога не може сматрати да спорни уговор од 05.10.2012. године, по коме су друготужени и трећетужени осим куповине непокретности преузели дуг првотуженог према банци, представља правну радњу предузету на штету тужиље као повериоца, која је онемогућила испуњење њеног потраживања. Стога се ревизијом неосновано истиче погрешна примена материјалног права.

Наводима ревизије оспорава се утврђено чињенично стање и оцена изведених доказа, због чега се ревизија не може изјавити, према члану 407. став 1.ЗПП.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 2. ЗПП, без детаљног образлагања ревизијске одлуке, с обзиром да се у ревизији понављају жалбени разлози које је другостепени суд правилно оценио, а образлагањем ревизијске одлуке не би се постигло ново тумачење права нити допринело уједначеном тумачењу права.

Председник већа - судија

Снежана Андрејевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић