У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а на друге битне повреде, које би евентуално утицале на правилност и законитост побијане пресуде, ревизијом се посебно не указује.

Према чињеничном стању утврђеном нижестепеним пресудама, тужилац је био запослен код туженог на неодређено време, на пословима главног магационера, у чијем опису радног места је, између осталог, прописано да је тужилац материјално и финансијски задужен и одговоран за залихе робе у магацинима туженог. Надлежна комисија туженог је у поступку за ванредни попис робе у магацинима, утврдила мањак робе у износу од 11.133.989,72 динара и вишак робе у износу од 3.635.504,95 динара и о томе сачинила извештај 11.08.2010. године. На иницијативу тужиоца обављена је провера извршеног пописа за спорни период у 2010.години, како се у извештају наводи. Дана 10.07.2010. године тужилац је из магацинског круга туженог изнео бензинску косилицу без знања и одобрења в.д.генералног директора туженог, ради послуге. Решењем туженог бр. ... од 30.08.2010. године тужиоцу је отказан уговор о раду бр. ... од 30.09.2008. године, због тога што је својом кривицом учинио повреду радних обавеза и то незаконито располагање средствима услед чега је послодавцу причињена већа материјална штета, сагласно члану 106.став 1.тачка 4. Правилника о раду туженог од 12.01.2010. године и незаконито располагање и неовлашћена послуга средствима рада послодавца која су доступна запосленом, сагласно члану 7. став 3. тачка 13. Уговора о раду од 30.09.2010. године. У спроведеном поступку тужени је поступио сагласно одредбама чланова 180. и 185. Закона о раду.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања (које се према императивној одредби ЗПП) ревизијом не може побијати, правилно су нижестепени судови применили материјално право, садржано у одредбама чланова 106. став 1. тачка 4. Правилника о раду туженог и 107. став 2. тачка 13. Уговора о раду парничних странака, у вези са члановима 179. тачка 2. Закона о раду (''Службени гласник РС'' бр. 24/05), одбијањем тужбеног захтева тужиоца.

Имајући у виду наведени општи и појединачни акт којима се, између осталог, прописују правила о дисциплини и понашању запослених код туженог, произлази да је тужиоцу отказан уговор о раду због тога што је својом кривицом учинио повреде радне обавезе утврђене општим актом или уговором о раду и то незаконито располагање средствима, услед чега је послодавцу причињена материјална штета и неовлашћена послуга средствима рада послодавца. Тужени је омогућио тужиоцу да се изјасни о повредама које су му стављене на терет и одговорио на изјашњење тужиоца, односно примедбе на записник о контроли робе, тако што је извршена контрола пописа, којом није утврђено другачије чињенично стање у магацину, а терет доказивања тих чињеница је био на тужиоцу.

Из свега наведеног следи да је тужилац знао за повреде радне обавезе које му се стављају на терет и да је током спроведеног доказног поступка имао могућност да суду пружи доказе на околности које у ревизији наводи, а које воде другачијем чињеничном утврђењу (да ванредан попис робе садржи погрешне податке и да бензинска косилица није својина туженог), што тужилац није учинио. Стога, тужиочево понашање представља свакако акт грубе непажње, што све чини да је решење туженог бр. ... од 30.08.2010. године, законито.

Наводе ревизије којима се оспорава утврђено чињенично стање Врховни касациони суд није ценио, с обзиром да се ревизија из ових разлога не може изјавити, применом члана 398.став 2. ЗПП.

Из наведених разлога, применом члана 405. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Снежана Андрејевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић