Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 1100/2015
01.07.2015. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Предрага Трифуновића, председника већа, Звездане Лутовац и Гордане Ајншпилер Поповић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца М.К. из У., чији је пуномоћник С.Н., адвокат из У., против тужене Републике Србије, Министарство унутрашњих послова, Полицијска управа Ужице, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Ужицу, ради исплате додатка на плату за прековремени рад, рад ноћу и рад на дане државних и верских празника, приправност и трошкове за долазак и одлазак са рада, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1039/14 од 12.11.2014. године, у седници одржаној 01.07.2015. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1039/14 од 12.11.2014. године.

О б р а з л о ж е њ е

Правноснажном пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1039/14 од 12.11.2014. године, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда Основног суда у Ужицу П1 115/11 од 04.10.2013. године, којом је усвојен тужбени захтев тужиоца а тужена обавезана да му на име трошкова за долазак и одлазак са рада од јуна 2008. године до априла 2009. године исплати укупно 13.080,00 динара и на име накнаде плате за прековремени рад, ноћни и рад у време државних и верских празника и приправности за период од 01.09.2008. године до 01.09.2011. године исплати укупно 95.992,90 динара, са припадајућом законском затезном каматом и да му накнади трошкове спора од 97.160,00 динара.

Против правноснажне другостепене пресуде тужена је изјавила посебну ревизију због погрешне примене материјалног права с позивом на одредбу члана 395. ЗПП.

Апелациони суд у Крагујевцу се решењем Р1 91/15 од 07.04.2015. године изјаснио да не предлаже одлучивање о изјављеној ревизији као изузетно дозвољеној, јер је побијаном одлуком тужиоцу који није остварио право на увећање плате по наведеном основу признато право на додатак на плату због нередовности у раду, сагласно ставу израженом у одлукама Уставног суда Србије. Изражено правно схватање у складу је са правним ставом усвојеним на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда 23.09.2014. године. Тај правни став односи се на право полицајаца и овлашћених службених лица на увећану плату за рад за време државних и верских празника, ноћу, сменски и прековремени рад, јер у складу са одредбама Закона о полицији („Службени гласник РС“ бр.101/05) полицајци и овлашћена службена лица немају право на увећање плате по основу нередовности, ако је њихова плата увећана од 30-50 % у односу на друге државне службенике. Утврђење процента увећања основне плате врши се по правилу упоређењем са полицијским службеником истог степена школске спреме који нема статус овлашћеног службеног лица, као што је то утврђено у конкретном случају. С обзиром да је ревидент полицајац са звањем овлашћеног службеног лица у смислу чл. 116. став 1. тачка 1. Закона о полицији, који има исти степен школске спреме са лицем које му је за релевантан временски период било“упоредни радник“и које је такође полицијски службеник а без статуса овлашћеног службеног лица у смислу члана 117. став 1. тачка 1. истог закона. Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 401. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 125/04, 111/09), који се примењује на основу члана 506. став 1. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 72/11), у вези члана 23. Закона о изменама и допунама ЗПП („Службени гласник РС“ број 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.