Испитујући побијану другостепену пресуду у границама одредбе члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ 72/11...87/18), Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужиоца није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности. Ревизијом се оспорава оцена доказа и утврђено чињенично стање, што према одредби члана 407. став 2. ЗПП не представља дозвољени ревизијски разлог.

Према утврђеном чињеничном стању тужиља је са туженим закључила уговор о раду на неодређено време, бр. .. од 16.07.2014. године, ради обављања послова ,,аквизитер V“, са пуним радним временом, а затим 26.09.2014. године анекс 1 наведеног уговора. Тужиљино радно место је било у пословној јединици туженог у ... . Тужиља је код туженог непрекидно радила до 21.01.2015. године, када је обавештена да јој је радни однос престао. О тој чињеници знања није имао ни директор ПЈ туженог у ..., у којој је тужиља радила.

Тужени је донео решење бр. .. од 29.12.2014. године, по којем тужиљи радни однос престаје закључно са даном 31.12.2014.године, насловљено као решење о споразумном престанку радног односа, у чијем образложењу је наведено да је донето на основу поднетог захтева за споразумни престанак радног односа бр. .. од 29.12.2014. године. Тужиља нити је имала, нити је изразила вољу да јој радни однос код туженог престане, нити је свесна била да је потписала бланко захтев за споразумни престанак радног односа и бланко споразум о престанку радног односа, чијом је употребом донето побијано решење, потписано од стране генералног директора ББ из ... .

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је усвојио тужбени захтев, поништио решење о споразумном престанку радног односа бр. .. од 29.12.2014. године као незаконито и обавезао туженог да тужиљу врати на рад. Другостепени суд је подржао разлоге првостепеног суда и допунио правне разлоге оцене о основаности тужбеног захтева. Меродавним су узете одредбе садржане у Закону о раду у члану 177. и 191. став 1. и прописане у Закону у облигационим односима у члану 103. и 109.

У члану 177. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/2005…75/2014), ставом 1. је предвиђено да радни однос може да престане на основу писаног споразума послодавца и запосленог, ставом 2. је прописано да пре потписивања споразума послодавац дужан да запосленог писаним путем обавести о последицама до којих долази у остваривању права за случај незапослености. Према цитираном, основ за престанак радног односа је споразум који закључују послодавац и запослени. Сматра се да је споразум закључен када послодавац и запослени постигну сагласност о престанку радног односа и у погледу осталих питања која су од значаја за престанак радног односа (дан прекида рада, исплату неисплаћених зарада и других примања по основу рада, права у погледу неискоришћеног годишњег одмора и др.). Да би споразумни престанак радног односа производио радноправно дејство он мора да буде резултат слободно изражене воље.

У конкретном случају, тужиља није изразила вољу за закључење споразума о престанку радног односа код туженог. Изостанак слободно изражене воље тужиље чини предметни споразум ништавим у смислу члана 109 ЗОО, како то правилно закључује другостепени суд. С обзиром да је тужиља без стварне воље и намере бланко потписала споразум о престанку радног односа, који је ништав и правно дејство не производи, а чијом употребом је тужени донео решење о споразумном престанку радног односа тужиљи, тако донето решење је незаконито и као такво је поништено, а туженом наложено да тужиљу врати на рад, применом члана 191. став 1. Закона о раду.

Имајући у виду да тужени није успео у овом поступку, применом члана 165. став 1. ЗПП, одбијен је његов захтев за накнаду трошкова ревизијског поступка.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је применом одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку, одбио ревизију туженог као неосновану и одлучио као у изреци ревизијске пресуде.

Председник већа – судија

Божидар Вујичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић