Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 1269/2021
17.06.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Матковић Стефановић, Татјане Миљуш, др Драгише Б Слијепчевића и Драгане Маринковић, чланова већа, у парници по тужби тужиоца АА из ..., улица ... број ..., чији је пуномоћник Снежана Станић, адвокат у ..., против туженог Привредног друштва Securitas services ДОО Beograd, Аутопут за Загреб број 18, чији је пуномоћник Реља Здравковић, адвокат у ..., ради исплате, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Лесковцу Гж1 1/21 од 09.03.2021. године, у седници већа одржаној 17. јуна 2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Лесковцу Гж1 1/21 од 09.03.2021. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против решења Вишег суда у Лесковцу Гж1 1/21 од 09.03.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Виши суд у Лесковцу је донео решење Гж1 1/21 дана 09.03.2021. године којим је преиначио решење о трошковима поступка садржано у пресуди Основног суда у Лесковцу 21 П1 251/19 од 21.09.2020. године у ставу три изреке, тако што је обавезао туженог да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 18.922,00 динара и одбио је захтеве странака за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против наведеног другостепеног решења је тужилац поднео благовремену посебну ревизију, ради усаглашавања судске праксе у погледу одмеравања парничних трошкова.

Према одредби члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 18/20), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Поступајући на основу цитиране законске одредбе Врховни касациони суд није дозволио одлучивање о посебној ревизији. Разлози ревизије не указују на потребу да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно ново тумачење права, а нема потребе ни за уједначавањем судске праксе, како то сматра ревидент. Ревидент указује на погрешну примену материјалног права у одмеравању висине трошкова на које странци припада право на накнаду. Међутим, према разлозима побијане одлуке, произлази да је о накнади трошкова парничног поступка суд одлучио према успеху странака у парници и према потреби трошкова за вођење поступка, према правилима садржаним у одредбама Закона о парничном поступку, за чију примену није потребно ново тумачење права, нити је могуће усаглашавање судске праксе с обзиром да је оцена о успеху странке у парници и о потреби за одређеним трошковима зависна од конкретних околности.

Преузмите документ у ПДФ формату