Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију, због битних повреда одредаба парнчиног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду применом члана 408. и члана 441. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да тужиљина ревизија није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је по уговору о раду од 18.01.2001. године обављала послове ... у Здравственој станици туженог у ... Одлуком о распореду радног времена од 06.01.2017. године стоматолошка служба у овој здравственој станици ради понедељком, уторком, средом и петком од 7,30 часова до 14,30 часова, четвртком од 12,00 часова до 19,00 часова, а суботом у Сопоту од 08,00 часова до 16,00 часова. Контролом присутности запослених на раду коју су 29.01.2019. године, у периоду од 08,00 часова до 08,30 часова, обавили в.д. директора туженог и одговорни лекар у здравственој станици утврђено је да тужиља није била на послу, а исто је на исти начин утврђено и 12.02.2019. године, када је контрола вршена од 08,55 часова до 09,20 часова, односно 19.02.2019. године у периоду од 08,20 часова до 08.45 часова. Тужиља је и у друге радне дане када ради у првој смени долазила на посао са закашњењем - после 08,00 часова или 09,00 часова, односно после 13,00 часова када ради у другој смени. Због закашњења тужиље на посао 25.02.2019. године здравствена заштита њеном пацијенту пружена је у Дому здравља Сопот од стране другог ... Одлуком туженог од 08.08.2014. године установљена је књига евиденције присуства запослених на раду и наложено запосленима де се уписују приликом доласка на посао и одласка са посла, тако што ће уписати време доласка, односно одласка и потписати се, а непоштовање ове Одлуке представља повреду радне дисциплине. Тужиља није евидентирала свој долазак на посао током више дана у јануару 2019. године, а 17.01.2019. године није евидентирала ранији одлазак са посла. Наредбом од 08.11.2010. године, донетом на основу Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму, забрањено је пушење у свим просторијама и објектима туженог, као и у њиховим дворишним просторима, а поступање противно тој наредби представља повреду радне дисциплине. Тужиља је 26.02.2019. године затечена у ординацији у којој се видео и осетио дим од цигарета, а са спољне стране прозорског симса налазио се отворено тетрапак паковање са опушцима.

Побијаним решењем тужиљи је отказан уговор о раду због учињене повреде радне обавезе и радне дисциплине, из разлога предвиђених чланом 179. став 2. тачке 1. и 5. и став 3. тачке 1. и 8. Закона о раду. Пре доношења тог решења тужиљи је достављено упозорење о разлозима за отказ уговора о раду на које се она писмено изјаснила. У писменом изјашњењу тужиља је навела да на посао долази из ... и да мора променити више аутобуских линија које саобраћају по одређеном реду вожње на који не може да утиче, нити да предвиди ситуације до којих може доћи у саобраћају, указујући и на то да је самохрана мајка детета са озбиљним здравственим проблемима. Тужени је ове разлоге ценио у образложењу оспореног решења о отказу уговора о раду тако што је навео да се због тежине повреде радне обавезе и непоштовања радне дисциплине они не могу узети у обзир, али и због чињенице да је тужиља и након примљеног упозорења наставила да долази на посао са закашњењем и да се не уписује у књигу евиденције.

На овако утврђено чињенично стање, нижестепени судови су у овом спору правилно применили материјално право.

Одредбом члана 179. став 3. тачка 8. Закона о раду прописано је да послодавац може отказати уговор о раду запосленом ако не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца.

Тужиља не поштује одлуку туженог о радном времену јер учестало долази на посао са закашњењем, што утиче на њен рад са пацијентима - због неблаговременог доласка на посао 25.02.2019. године здравствена заштита њеном пацијенту морала је бити пружена у просторијама Дома здравља у Сопоту. Она не поштује ни одлуку туженог о евиденцији присуства запослених јер се не уписује у књигу евиденције приликом доласка на посао и одласка са посла, што по самој Одлуци представља непоштовање радне дисциплине.

Наводи ревидента о погрешној примени материјалног права нису основани и своде се на побијање утврђеног чињеничног стања - чињенице да тужиља никада није затечена да пуши у радним просторијама што иначе, имајући у виду утврђене повреде радне дисциплине и није било одлучујуће за акт послодавца о отказу уговора о раду. У ревизији се понављају разлози које је тужиља изнела у писаном изјашњењу на упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду и које је тужени ценио приликом доношења побијаног решења. С`тим у вези не могу се занемарити чињенице које произлазе из исправа достављених уз одговор на тужбу - решења која је тужени доносио током 2014, 2016. и 2018. године о новчаном кажњавању тужиље због закашњења на посао и неуписивања у књигу евидениције, узимајући при том у обзир као олакшавајуће све оне околности које је тужиља изнела у свом писменом изјашњењу. С`тога, такво понашање тужиље у дужем временском периоду онемогућава наставак њеног рада код туженог. Решење о отказу уговора о раду потписало је лице које је, решењем Скупштине Града Београда од 22.12.2018. године именовано на место вршиоца дужности директора, чију правилност судови не могу испитивати у овом спору.

Из наведених разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић